Munta cigo ciganku da je odradi a ona neće pa neće.
Na kraju će ti cigo njoj:
– Hajd bona daću ti mobilni!
Ciganka: Neću, slagaćeš!
Cigo: Necu ba slagat . . . i ubijedi je nekako!
Cigo odradio posao i krenuo kući tek će ti ciganka . . .
– Halo, daj mi mobilni, obećao si!
Cigo: Hajd piši – nula šest jedan…
BONUS TEKST:
Dunja (Cydonia oblonga) je drevno voće koje se od davnina povezuje sa ljubavlju, srećom i plodnošću. Ova zlatno-žuta voćka specifičnog mirisa i čvrste teksture nije toliko popularna za svežu konzumaciju kao jabuke i kruške, ali se izuzetno ceni u kulinarstvu i narodnoj medicini.
Poreklo i istorija
Dunja potiče iz jugozapadne Azije, tačnije iz oblasti Kavkaza, Irana i Turske. Smatra se da su je Stari Grci i Rimljani gajili još pre više od 4.000 godina. U antičkoj Grčkoj, dunja je bila simbol ljubavi i braka i često se darivala mladencima. Rimljani su je zvali „zlatna jabuka“, a veruje se da je upravo dunja bila mitsko voće koje je Paris dodelio Afroditi u poznatom sudu boginja.
Zdravstvene prednosti dunje
Dunja je prava riznica hranljivih materija – bogata je vitaminima C, A i B kompleksa, kao i mineralima poput kalijuma, bakra i gvožđa. Takođe sadrži mnogo biljnih vlakana, što je čini odličnim saveznikom za zdravu probavu.
Posebno se ističe po svom pozitivnom dejstvu na želudac – dunja se tradicionalno koristi za lečenje gastritisa i čira na želucu, jer pomaže u smirivanju upala i poboljšanju varenja. Takođe je poznata po tome što može ublažiti mučninu, pa se preporučuje trudnicama koje pate od jutarnjih mučnina.
Antioksidansi u dunji pomažu u jačanju imuniteta i zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Redovna konzumacija može doprineti boljem radu srca, regulaciji krvnog pritiska i smanjenju nivoa lošeg holesterola.
Upotreba u kulinarstvu
Zbog svoje čvrste teksture i kiselkastog ukusa, dunja se retko jede sirova, ali se često koristi u pripremi džemova, kompota, sokova i slatkog. Pečena dunja ima fantastičan, blag i aromatičan ukus, a može se kombinovati i sa medom i cimetom za još bogatiji doživljaj.
Dunja se koristi i u pripremi slanih jela – u nekim kuhinjama se dodaje u gulaše, jela sa mesom i pilavima, jer njen slatkasto-kiselkasti ukus savršeno balansira jače ukuse.
Jedan od najpoznatijih proizvoda od dunje je kitnikes ili sir od dunja, tradicionalna poslastica koja se pravi kuvanjem dunja sa šećerom dok ne postane čvrsta, želeasta masa. Ova poslastica se često konzumira uz sireve i orašaste plodove.
Dunja u kulturi i simbolici
Dunja je vekovima smatrana simbolom ljubavi, sreće i plodnosti. U mnogim narodnim običajima na Balkanu, dunja se stavljala na ormare i prozorske daske kako bi mirisala prostoriju i donosila blagostanje domu.
U nekim krajevima, dunja se tradicionalno poklanjala mladencima na dan venčanja kao znak srećnog i plodnog braka. U grčkoj mitologiji, dunja je bila posvećena boginji Afroditi, pa se smatrala simbolom večne ljubavi.
Zaključak
Dunja je voće bogate istorije, neodoljivog mirisa i izuzetnih zdravstvenih koristi. Iako se ne jede često sirova, njena upotreba u kuhinji je široka i raznovrsna – od džemova i kompota do slatkih i slanih jela. Osim toga, dunja nosi duboku simboliku sreće i ljubavi, zbog čega ostaje posebno cenjena u mnogim kulturama.