Srednja škola – vreme prvih prijateljstava, ljubavi i nezaboravnih uspomena. Upravo tu je počela i naša priča, na prvi dan škole, kada je ona sjela u klupu iza mene.
Ona – tjeralica pravde, tvrdoglava, glasna i direktna. Iskrena do srži, bez dlake na jeziku, zrelija od svih nas, osoba koju ili voliš ili te izluđuje.
Ja – mali bogatunko, nezreo i razredni klaun, uvek u centru pažnje, s devojkama uvek nešto, ali nikad ništa ozbiljno. I kroz sve te godine, i pored svih drugih veza i priča, uvek smo se vraćali našem drugarstvu.
Noć koja je promenila sve
Na razrednoj žurci, pred kraj srednje, oboje smo bili pijani i iskreni. Te noći, bez kočnica, priznao sam joj sve – da je volim još od prvog dana. Sutradan, dok sam se budio s mamurlukom, saznao sam da se ništa ne seća. Nedostajalo mi je hrabrosti da ponovim sve to trezan. Pustio sam je, a ona je otišla u drugi grad da studira.
Meseci su prolazili bez reči. A onda, nekako smo opet počeli da pričamo. I konačno – priznali sve emocije. Valjda je najteže priznati sebi, pa onda drugima. Krenuli smo ispočetka, sada kao par.
Od ljubavi iz školskih klupa do bračne sreće
Danas imamo 29 godina i već tri godine braka iza nas. Juče mi je rekla da je trudna. Ne mogu da opišem sreću – najsretniji dan u mom životu.
Ko bi rekao da će devojka iz školske klupe, ona tvrdoglava i glasna pravdoljubivka, postati moja ljubav, životni saputnik i sada – buduća mama našeg deteta?
Nekada mi se činilo da su sve te godine bile komplikovane i zbrkane. Sad, kad se osvrnem, shvatam da je svaki trenutak – od školskih svađa i pijane noći do tišine posle priznanja – vodio upravo ka ovome. Našoj porodici.
