BONUS TEKST:
Kivi je egzotično voće koje se ističe svojim jedinstvenim izgledom, osvežavajućim ukusom i bogatom nutritivnom vrednošću. Poznat po svojoj braon, dlakavoj kori i jarkozelenoj unutrašnjosti sa crnim semenkama, kivi je omiljen u mnogim kulturama širom sveta.
Poreklo i istorija
Kivi potiče iz Kine, gde je poznat kao “kineska ogrozd”. Prvobitno se nazivao “yang tao” i koristio se prvenstveno u medicinske svrhe. Početkom 20. veka, kivi je stigao na Novi Zeland, gde je dobio svoj današnji naziv, inspirisan pticom kivi, simbolom te zemlje. Danas se kivi najviše uzgaja u Novom Zelandu, Italiji, Čileu, Grčkoj i Kini.
Različite sorte kivija
Najpoznatija sorta je zeleni kivi, ali postoje i zlatni i crveni kivi. Zeleni kivi ima karakterističan osvežavajući, blago kiselkast ukus, dok je zlatni kivi slađi, sa glatkom, bezdlakom korom. Crveni kivi je ređi i ima crvenkasti centar sa slatkim i voćnim ukusom.
Nutritivna vrednost
Kivi je izuzetno bogat vitaminom C – jedan plod može sadržati čak dvostruko više vitamina C od pomorandže. Takođe je dobar izvor vlakana, vitamina K, vitamina E, folne kiseline i kalijuma. Sadrži i enzime poput aktinidina, koji pomažu varenje proteina.
Zdravstvene koristi
Jačanje imuniteta: Zbog visokog sadržaja vitamina C, kivi pomaže u zaštiti od prehlada i infekcija.
Podrška varenju: Enzim aktinidin poboljšava razgradnju proteina i olakšava probavu.
Zdravlje srca: Vlakna i kalijum pomažu u održavanju zdrave funkcije srca i snižavaju krvni pritisak.
Antioksidativna svojstva: Vitamin E i polifenoli štite ćelije od oksidativnog stresa.
Zdravlje kože: Antioksidansi i vitamini doprinose elastičnosti i hidrataciji kože.
Kontrola šećera u krvi: Nizak glikemijski indeks čini ga pogodnim za dijabetičare.
Kulinarska upotreba
Kivi se može jesti sirov, dodati u voćne salate, smutije ili koristiti kao dekoracija za torte. Zbog enzima koji razgrađuje proteine, ne preporučuje se kombinovanje kivija sa mlečnim proizvodima u sirovom obliku, jer može izazvati gorčinu. Takođe, kivi je odličan za pripremu salsi, džemova i osvežavajućih napitaka.
Sezona i čuvanje
Kivi se bere u jesen, ali je dostupan tokom cele godine zahvaljujući uvozu. Zreli plod treba biti blago mekan na dodir, dok su tvrđi plodovi znak da još nisu dozreli. Kivi možete čuvati na sobnoj temperaturi dok ne sazri, a potom ga staviti u frižider gde može trajati do dve nedelje.
Kako ga konzumirati
Najjednostavniji način je preseći kivi na pola i izvaditi pulpu kašikom. Koru možete i oljuštiti nožem ili ga jednostavno pojesti sa korom, jer je i ona jestiva i bogata vlaknima.
Zanimljivosti o kiviju
Kivi je u početku bio poznat kao “kineska ogrozd” pre nego što je dobio današnji naziv.
Novi Zeland je najveći izvoznik kivija, ali su Kinezi ti koji su ga prvi kultivisali.
Kivi je jedino voće koje kombinuje visok sadržaj vitamina C i vitamina K u tako malom pakovanju.
U nekim kulturama se smatra simbolom sreće i prosperiteta.
Moguće alergije
Kod nekih ljudi kivi može izazvati alergijske reakcije, uključujući svrab u ustima, osip ili oticanje. Alergija je češća kod osoba koje su alergične na lateks, banane ili avokado.
Zaključak
Kivi je pravi energetski paket u malom formatu. Bogat vitaminima, mineralima i antioksidansima, ovaj plod doprinosi opštem zdravlju, jačanju imuniteta i održavanju vitalnosti. Bilo da ga jedete svežeg, u salatama ili u napicima, kivi je osvežavajuća i zdrava poslastica koja obogaćuje vašu ishranu. 🥝
