Nedavno sam doživela situaciju koja me je prvo slomila, a zatim vratila veru u ljudsku dobrotu. Sve se dogodilo na autobuskoj stanici, u trenutku kada sam, uzbuđena i pomalo nervozna zbog puta, shvatila da nema mog novčanika.
U njemu je bilo 300 evra, 200 dolara i ključevi od stana. Kad sam se smestila u autobus i krenula kući, shvatila sam da novčanik nije sa mnom. Panika me je potpuno obuzela. Zamolila sam vozača da zaustavi autobus i, sa sve koferom, krenula nazad do stanice. Pola sata kasnije, stigla sam, ali od novčanika ni traga.
Potpuno slomljena, sjela sam na kofer i počela da plačem. U tom trenutku, činilo se kao da je sve propalo.
Telefon koji je promenio sve
Dok su mi suze neprekidno tekle, zazvonio mi je telefon. Javila sam se, a sa druge strane je bio nepoznat glas:
-
“Zvao sam broj koji sam našao u novčaniku. Rekao sam tvoje ime, pa mi je jedna devojka dala tvoj broj. Izgubila si novčanik.”
Nisam mogla da verujem! Ne samo da je neko pronašao moj novčanik, već se i potrudio da me pronađe. Dogovorili smo se da se nađemo na stanici.
Susret sa dobrotom
Mladić se pojavio, pružio mi novčanik, a ja sam ga od sreće izljubila. U znak zahvalnosti, ponudila sam mu 20 evra, ali nije hteo da uzme. Samo se nasmejao i rekao da je srećan što je novčanik u pravim rukama.
U tom trenutku, shvatila sam da ima dobrih ljudi na ovom svetu i da pravda ipak postoji. Nije uvek lako, ali kada najmanje očekuješ – dobrotu ti pruže potpuni stranci.
