Bosnu i Hercegovinu je danas pogodio zemljotres, a prema prvim informacijama Evropskog mediteranskog seizmološkog centra (EMSC), epicentar se nalazio u blizini Zenice. Iako još uvek nema zvaničnih podataka o jačini potresa, mnogi građani su prijavili da su ga osetili u različitim delovima zemlje, naročito u Vitezu i Zenici.
Na sajtu EMSC-a pojavili su se brojni komentari svedoka:
🗣 “Bio je kratak, ali je jako zatreslo.”
🗣 “Trajao je samo dve sekunde, ali je bio veoma intenzivan, skoro kao udar.”
🗣 “Dovoljno je zdrmalo da skočimo.”
🗣 “Kao da je udarilo u temelje zgrade na trenutak.”
Takođe, jedan od komentara ukazuje da je potres bio prisutan i sinoć, nešto posle pola dva ujutru, ali za to još nema zvaničnih podataka.
Zvanična potvrda o jačini i detaljima zemljotresa se očekuje u narednim satima.
Zašto dolazi do zemljotresa?
Zemljotresi su prirodni fenomeni koji nastaju zbog naglih oslobađanja energije unutar Zemljine kore. Ta energija se širi kroz tlo u obliku seizmičkih talasa, izazivajući vibracije koje mogu biti blage, ali i razorne.
Zemlja se sastoji od više slojeva: kore, plašta i jezgra. Kora nije celovita, već je podeljena na tektonske ploče koje se stalno pomeraju. Kada se te ploče sudaraju, razdvajaju ili klize jedna pored druge, dolazi do gomilanja napetosti. Kada ta napetost dostigne kritičnu tačku, dolazi do naglog oslobađanja energije – i tada nastaje zemljotres.
Vrste zemljotresa
🔹 Tektonski zemljotresi – najčešći, nastaju zbog pomeranja tektonskih ploča.
🔹 Vulkanski zemljotresi – povezani sa vulkanskim erupcijama.
🔹 Inducirani zemljotresi – uzrokovani ljudskim aktivnostima, kao što su rudarenje, bušenje nafte ili nuklearni testovi.
Kako se meri jačina zemljotresa?
Seizmografi beleže vibracije tla, a na osnovu toga se određuju:
📍 Magnituda – količina oslobođene energije, meri se na Richterovoj ili Moment Magnitude skali.
📍 Intenzitet – uticaj zemljotresa na površinu, meri se prema Mercallijevoj skali.
Posledice zemljotresa i mere zaštite
Zemljotresi mogu izazvati ozbiljne posledice, uključujući rušenje zgrada, mostova i infrastrukture, klizišta i, u nekim slučajevima, cunamije. Da bismo umanjili rizik, važno je da preduzmemo mere zaštite:
✔ Tokom zemljotresa zaštitite se ispod čvrstog stola ili nosivog zida.
✔ Ne koristite liftove.
✔ Nakon potresa, izbegavajte oštećene zgrade i proverite bezbednost.
Zaključak
Iako su zemljotresi neizbežan deo prirodnih procesa, razumevanje njihovih uzroka i mehanizama pomaže u smanjenju posledica. Redovno praćenje seizmičke aktivnosti i unapređenje graditeljskih standarda ključni su za zaštitu života i imovine.
🎯 BONUS: Kako se zaštititi od požara u sezoni grejanja?
Dok se suočavamo sa prirodnim nepogodama poput zemljotresa, ne smemo zaboraviti ni druge opasnosti – poput požara, koji su česta pretnja tokom hladnih dana.
Statistike pokazuju da su grejalice drugi najčešći uzrok požara u domaćinstvima. Glavni problem je nepravilna upotreba, a stručnjaci upozoravaju da je najopasnije korišćenje neodgovarajućih produžnih kablova.
🔥 Evo kako da sprečite požar u svom domu:
✅ Nikada ne ostavljajte grejalicu uključenu bez nadzora.
✅ Ne spavajte dok je grejalica uključena.
✅ Držite je najmanje 1 metar udaljenu od nameštaja, zavesa i odeće.
✅ Umesto rizičnih načina grejanja, poboljšajte izolaciju stana – koristite zaštitne trake za prozore i vrata kako biste zadržali toplotu.
Bez obzira na to da li se suočavamo sa zemljotresima, požarima ili drugim izazovima, najbolja zaštita je – prevencija.
