Lete dva vampira, otac i sin. Kaže otac sinu:
• Sine, sada ćemo da uđemo u jednu kuću i da popijemo malo krvi, sutra ćemo u drugu, prekosutra u treću, i tako dalje.
Sin upita:
• Pa dobro, ali što ne uletimo samo u jednu kuću i popijemo svu krv odjednom?
Otac će:..
• Je.ote sine, nemoj da budeš okrutan, mi smo vampri a ne političari…
BONUS TEKST :
Borovi su mnogo više od zimzelenih stabala koja prepoznajemo po dugim iglicama i šišarkama – oni su simbol izdržljivosti, snage, prirodne tišine, ali i važni čuvari ekosistema. Ova vrsta četinara prisutna je na svim kontinentima osim Antarktika i broji više od 100 različitih vrsta, od patuljastih do džinovskih stabala visokih preko 70 metara.
Borovi pripadaju rodu Pinus i porodici Pinaceae. Njihova otpornost je zadivljujuća – mogu da rastu na surovim terenima, na golim stenama, planinskim visinama, u peščanim i siromašnim zemljištima, u hladnim i sušnim klimama. Gde druge biljke teško uspevaju, bor se uhvati za život.
Jedna od najpoznatijih osobina bora je njegova dugovečnost. Neke vrste, poput borova igličara (bristlecone pine), mogu živeti više od 4.000 godina – što ih čini među najstarijim živim organizmima na Zemlji. Njihove grane škripavo pričaju vetru o vekovima koje su preživele, o klimatskim promenama, požarima, olujama i ljudima koji su prolazili pored njih.
Borovi se lako prepoznaju po svojim dugim igličastim listovima, koji mogu trajati i do nekoliko godina pre nego što otpadnu, i po šišarkama koje nose muške i ženske reproduktivne strukture. Ženske šišarke, koje najčešće viđamo, sadrže semena – borove semenke, poznate i kao pinjoli, koje su jestive i bogate nutrijentima, te se često koriste u kulinarstvu, posebno u mediteranskoj kuhinji.
Ali borovi ne nude samo lepotu i plodove – oni su prava fabrika kiseonika. Guste borove šume pročišćavaju vazduh, ublažavaju eroziju zemljišta, pružaju zaklon i hranu brojnim životinjskim vrstama. Ulja koja izlučuju – bogata prirodnim jedinjenjima poput terpena – daju onaj karakteristični, osvežavajući miris koji osećamo kad uđemo u borovu šumu. Ta aromatična isparenja nisu samo prijatna, već imaju i blagotvorno dejstvo na disajne puteve i imunitet – zbog čega su borove šume idealne za šetnje, posebno za one koji pate od astme ili hroničnih plućnih bolesti.
U narodnoj medicini bor zauzima posebno mesto. Od njegovih pupoljaka, iglica, smole i kore spravljaju se melemi, čajevi, sirupi i ulja za tretman kašlja, bolova u zglobovima, upala i problema sa kožom. Smola bora, poznata kao terpentin, koristi se vekovima za balzamovanje, lečenje rana i u parfimeriji, dok je borovo ulje sastavni deo mnogih kupki i aromaterapijskih tretmana.
Bor ima i duhovni značaj. U mnogim kulturama predstavlja besmrtnost, duhovnu snagu i zaštitu. U slovenskoj mitologiji često se povezuje s planinskim duhovima, dok u istočnjačkim tradicijama simbolizuje dug život i mudrost.
Zanimljivo je da se borova stabla ne ponašaju uvek kao usamljeni čuvari tišine – pod zemljom, preko mreže gljiva (tzv. mikorizne mreže), međusobno “komuniciraju”, razmenjuju hranljive materije, pa čak i upozoravaju na opasnosti. To otkriće moderne nauke dodatno potvrđuje koliko su drveća – i borovi među njima – inteligentno povezani sistemi, a ne samo neživi elementi pejzaža.
U svakom boru krije se priča o otpornosti, tišini i životu koji teče sporim, postojanim ritmom prirode. Možda zato u blizini borova ljudi osećaju smirenje, vraćanje sebi i dah koji postaje dublji. Bilo da stoji na obronku planine, u parku ili kraj mora, bor je uvek tihi svedok sveta koji se menja – ali on ostaje, zelen i postojan, da nas podseti na snagu prirode i moć tišine. 🌲