Učiteljica vodila decu u zoološki vrt i naravno, stigli su do slona, Slon je imao “nešto” od 1,5 metar ali nije
surla.
Perica radoznalo pita učiteljicu:
• Učiteljice, učiteljice, šta je ono slonu?
A učiteljica kaže:
• Ma nije to ništa…
Perica će na to:
• Jesam ti rek'o da je ku.va, njoj ni 1,5 metar nije
ništa!
BONUS TEKST:
Peršun je jedno od najpoznatijih začinskih biljaka koje se koristi širom sveta, kako u kuhinji, tako i u tradicionalnoj medicini. Pored toga što je prepun nutritivnih vrednosti, peršun ima bogatu istoriju i mnogo zanimljivih činjenica koje možda niste znali. Evo nekoliko zanimljivosti o peršunu:
-
Poreklo peršuna
Peršun (Petroselinum crispum) potiče iz Sredozemnog mora, a koristi se već hiljadama godina. U staroj Grčkoj i Rimu, peršun je bio vrlo cenjen, ne samo kao začin, već i kao simbol slave i pobede. Grci su ga koristili za ukrašavanje trpeza, a Rimljani su ga nosili na svečanostima i ceremonijama. -
Vrste peršuna
Postoje dve glavne vrste peršuna: frizirani peršun (koji ima kovrdžaste listove) i glatki peršun (poznat i kao talijanski peršun, koji ima ravne listove). Iako su obe vrste popularne, glatki peršun se često koristi u profesionalnoj kuhinji zbog svog jačeg okusa, dok frizirani peršun uglavnom služi kao dekoracija ili začin u svakodnevnim jelima. -
Nutritivna vrednost peršuna
Peršun je izuzetno bogat vitaminima i mineralima, a najpoznatiji je po visokom sadržaju vitamina C, vitamina K i folne kiseline. Takođe je dobar izvor minerala poput kalijuma, gvožđa i magnezijuma. Samo jedna kašika svežeg peršuna može zadovoljiti oko 20% dnevnih potreba za vitaminom C, što ga čini odličnim dodatkom ishrani, posebno tokom zime. -
Peršun kao antioksidans
Zanimljivo je da peršun sadrži moćne antioksidanse, poput flavonoida i vitamina C, koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala u organizmu. Ovi antioksidansi mogu doprineti smanjenju upala i rizika od hroničnih bolesti, kao i poboljšanju zdravlja kože. -
Tradicionalna medicinska upotreba
Peršun se već vekovima koristi u tradicionalnoj medicini. U starom Egiptu, peršun je bio cenjen kao lek za razne bolesti, uključujući probavne smetnje i bolesti bubrega. U današnjoj prirodnoj medicini, peršun je poznat po svojim diuretičkim svojstvima, što znači da pomaže u izbacivanju viška tečnosti iz organizma. Takođe se koristi za poboljšanje probave i čišćenje organizma od toksina. -
Peršun i detoksikacija
Peršun se često koristi u programima detoksikacije zbog svojih sposobnosti da podstiče rad bubrega i jetre, čime pomaže u uklanjanju toksina iz tela. Pored toga, peršun može biti koristan u snižavanju krvnog pritiska, zahvaljujući svojim diuretičkim svojstvima. -
Peršun kao prirodni lek za loš zadah
Jedna od zanimljivosti vezanih za peršun je da se često koristi kao prirodni lek za loš zadah. Zbog visokog sadržaja hlorofila, peršun može pomoći u neutralizaciji neugodnih mirisa iz usta. To je razlog zašto se često nalazi u raznim žvakaćim gumama i pastama za zube. -
Uloga peršuna u istoriji
Peršun nije samo bio koristan u kuhinji, već je imao i simboličku vrednost. U starom Rimu, peršun je bio posvećen bogu zdravlja, a rimski vojni komandanti su nosili peršun kao amulet kako bi se zaštitili od bolesti i nesreće. U srednjem veku, peršun je bio korišćen u verovanjima i magijskim ritualima. -
Upotreba peršuna u modernoj kuhinji
Danas je peršun neizostavan sastojak mnogih jela u globalnoj kuhinji, od salata, supa, do raznih mesnih i ribljih jela. Osim što daje prijatan i osvežavajući ukus, peršun takođe doprinosi vizualnoj privlačnosti jela. U mnogim zemljama, peršun je osnova u začinskim mešavinama, kao što su mediteranska, bliskoistočna i evropska kuhinja. -
Peršun u vrtu i na balkonu
Peršun je biljka koja je vrlo jednostavna za uzgoj, čak i u malim prostorima poput balkona ili prozorskih dasaka. Potrebna mu je sunčana lokacija i redovno zalivanje. Ovaj začin može rasti tokom cele godine, posebno u umjerenim klimama, i može se saditi u zemlju ili u saksije. Uz pravilnu negu, možete uživati u svežem peršunu u svojoj kuhinji tokom svih godišnjih doba. -
Peršun i svemir
Zanimljivo je da je peršun bio među biljkama koje su istraživane u svemiru! NASA je testirala uzgoj peršuna na svemirskim postajama kako bi astronauti imali pristup svežem začinu u svemiru. Ova istraživanja su pokazala da peršun može uspešno rasti u uslovima svemirskih stanica, što je još jedan dokaz njegove prilagodljivosti i svestranosti.
Peršun je, dakle, mnogo više od običnog začina. Sa svojom bogatom istorijom, zdravim svojstvima i upotrebom u kulinarstvu i medicini, peršun zaslužuje da bude na svakom stolu i u svakom vrtu. Od hranjivih vrednosti do simboličke važnosti, peršun zaista ima mnogo toga da ponudi.
