Kandidat za kancelara Nemačke, Fridrih Merc, iz konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU), zauzeo je čvrst stav po pitanju migracija, pozivajući na proglašenje vanrednog stanja zbog sve većeg priliva migranata i tražilaca azila. Njegov plan, kako prenosi Bild, uključuje strože kontrole na granicama, odbijanje ulaska novim migrantima i brže deportacije onih kojima je već naloženo da napuste Nemačku.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se Nemačka suočava sa povećanim brojem kriminalnih incidenata povezanim s migrantima, kao i nakon tragičnog napada nožem u Ašafenburgu, gde je poginuo dvogodišnji dečak marokanskog porekla i 41-godišnji Nemac koji je pokušao da zaštiti grupu dece iz vrtića. Napadač je bio 28-godišnji bivši tražilac azila iz Avganistana, kojem je već bilo naloženo da napusti zemlju, ali je umesto toga boravio u Nemačkoj i bio na psihijatrijskom lečenju. Zvaničnici tvrde da nije bilo indikacija da je napad povezan s ekstremizmom, ali slučaj je ponovo pokrenuo debatu o azilantskoj politici i bezbednosnim rizicima.
Oštar zaokret u politici azila
Merc zagovara zaokret u nemačkoj politici azila, naglašavajući da država mora zaštititi svoje građane i obezbediti da evropska pravila o migracijama ne ugrožavaju nacionalnu bezbednost. On smatra da je neophodno ograničiti ulazak migranata na granici i uvesti strože mere protiv ilegalnog boravka.
- „Migrantima treba dosledno odbijati ulazak na nemačke granice, a oni koji su zakonski obavezni da napuste zemlju moraju biti zadržani do deportacije“, izjavio je Merc.
Pored toga, on je kritikovao aktuelnu vladajuću koaliciju na čelu sa Olafom Šolcom, optužujući je za slabu migracionu politiku i nesposobnost da zaštiti Nemačku od nekontrolisanog priliva azilanata.
Povećana kriminalna aktivnost među migrantima
Podaci Nemačke Federalne kriminalističke policije ukazuju na drastičan rast broja kriminalnih dela u kojima su migranti osumnjičeni. U 2023. godini broj osumnjičenih migranata za krivična dela (bez kršenja imigracionih zakona) porastao je za 25,1% u odnosu na prethodnu godinu.
Zbog toga je Nemačka ministarka unutrašnjih poslova, Nensi Fezer, još u septembru 2023. naložila privremene kontrole na svim nemačkim kopnenim granicama u cilju smanjenja priliva migranata i borbe protiv potencijalnih terorističkih pretnji.
Vanredno stanje i borba protiv ekstremizma
Merc smatra da je trenutna situacija dovoljno ozbiljna da bi se proglasilo vanredno stanje, koje bi omogućilo zaobilaženje određenih evropskih zakona i primenu strožih nacionalnih mera.
- „U ovoj situaciji, dužnost je Nemačke, a time i savezne vlade, da prioritetno primenjuju nacionalni zakon ako evropski propisi ne funkcionišu, kao što je predviđeno evropskim ugovorima za vanredne situacije“, izjavio je Merc.
Osim toga, naglasio je da se mora suzbiti porast podrške desničarskim populističkim strankama, kao što je Alternativa za Nemačku (AfD), koja koristi strah i nesigurnost izazvanu migracijama kako bi širila ksenofobične poruke i teorije zavere.
- „Svako ko se bori protiv masovnih migracija istovremeno onemogućava populiste da koriste strah građana za svoje političke ciljeve. AfD želi da Nemačka izađe iz EU i evrozone i okrene se Putinovoj Evroazijskoj ekonomskoj uniji, što bi ugrozilo stabilnost, bezbednost i prosperitet naše zemlje. Zato oni nisu naši partneri, već politički protivnici“, naglasio je Merc.
Šta sledi?
Mercov predlog izazvao je burne reakcije u nemačkoj javnosti. Dok ga konzervativni glasači i pristalice CDU/CSU podržavaju, levičarske i liberalne stranke ga optužuju za populizam i pokušaj političkog kapitalizovanja na tragediji u Ašafenburgu.
Bilo kako bilo, pitanje migracija ostaje jedno od najvažnijih političkih i društvenih tema u Nemačkoj, a predstojeći izbori će pokazati da li će stroža politika prema migrantima dobiti većinsku podršku među građanima.
