Zdravlje srca zavisi od brojnih faktora, a ishrana je jedan od ključnih. Prema rečima dr. Snežane Bašić, određene namirnice i pića mogu imati negativan uticaj na kardiovaskularni sistem, dok drugi izbori mogu pomoći u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova. Srčane bolesti su i dalje jedan od vodećih uzroka smrtnosti širom sveta, zbog čega je pravilna ishrana od suštinskog značaja.
Međutim, dr. Bašić naglašava da nije reč o potpunom izbegavanju pojedinih namirnica, već o njihovoj umerenoj konzumaciji i izboru hrane koja dolazi iz zdravih izvora.
Crveno meso – mitovi i činjenice
Jedna od najčešćih zabluda kada je reč o zdravlju srca odnosi se na crveno meso. Mnogi smatraju da je njegova konzumacija automatski štetna, ali dr. Bašić ističe da meso samo po sebi nije problem.
Crveno meso, poput svinjetine i junetine, može biti deo uravnotežene ishrane ukoliko dolazi iz zdravih izvora – bez hormona i štetnih aditiva. Takođe, ključnu ulogu igra način obrade: prženje i pečenje na visokim temperaturama može dovesti do stvaranja štetnih spojeva, koji povećavaju rizik od srčanih oboljenja.
Dakle, nije potrebno izbegavati crveno meso, već voditi računa o njegovom poreklu i načinu pripreme.
Piletina i genetski modifikovana hrana – skriveni rizici
Iako se piletina često smatra zdravijom alternativom crvenom mesu, dr. Bašić upozorava na problem genetski modifikovanih pilića. U savremenoj proizvodnji, pilići se često uzgajaju sa povećanim sadržajem belog mesa, što može dovesti do neravnoteže u nutritivnom sastavu.
Osim toga, GMO hrana je sve prisutnija u lancima ishrane, uključujući proizvode poput čokolade, soje i čak formula za dojenčad. Dugoročno, konzumacija ovakvih proizvoda može narušiti hormonalnu ravnotežu, izazvati upalne procese i negativno uticati na zdravlje srca.
Zašto je važno znati poreklo hrane?
Kada je reč o zdravoj ishrani, poreklo hrane i način obrade igraju ključnu ulogu. Dr. Bašić preporučuje da prednost treba dati:
✔ Organskim proizvodima – voću, povrću i mesu bez pesticida i hormona
✔ Prirodnim izvorima mesa i mlečnih proizvoda
✔ Minimalno prerađenoj hrani – što manje industrijski obrađenih namirnica
Pravilna priprema hrane, poput kuvanja na nižim temperaturama i kuvanja na pari, može pomoći u očuvanju nutritivnih vrednosti i smanjenju štetnih spojeva.
Gazirana pića i alkohol – koliko je previše?
Gazirana pića su bogata šećerima i aditivima koji mogu negativno uticati na zdravlje srca, povećavajući rizik od insulinske rezistencije, gojaznosti i upalnih procesa. Dr. Bašić naglašava da je umerenost ključ, te da je najbolje ograničiti unos gaziranih pića i birati prirodne alternative poput vode, biljnih čajeva i sveže ceđenih sokova.
Što se alkohola tiče, umerena konzumacija – do jedna ili dve čaše dnevno – može imati pozitivan efekat na cirkulaciju. Međutim, preteran unos alkohola može imati suprotan efekat, povećavajući krvni pritisak i rizik od srčanih bolesti.
Zaključak: Pravilna ishrana za zdravlje srca
Zdravlje srca u velikoj meri zavisi od prehrambenih navika. Prema savetu dr. Bašić, ključ je u umerenosti i kvalitetu hrane koju unosimo. Nema potrebe za potpunim izbegavanjem crvenog mesa ili drugih namirnica, ali je važno birati prirodne izvore i zdrav način pripreme.
👉 Šta treba izbegavati?
❌ Prerađene mesne proizvode
❌ Previše pržene i pečene hrane
❌ Gazirana pića puna šećera
❌ GMO hranu
👉 Šta uključiti u ishranu?
✅ Organske proizvode
✅ Hranu iz pouzdanih izvora
✅ Dovoljno voća i povrća
✅ Umerenu konzumaciju alkohola
Na kraju, svest o tome šta jedemo i kako biramo hranu može biti presudna za dugoročno očuvanje zdravlja srca i celog organizma. ❤️