“Moja mama me rodila sa 17 godina i odmah dala na usvajanje. Godinama kasnije, kada sam napunila 20, uspela sam da je pronađem. U tom trenutku sam bila puna nade i očekivanja, želeći da saznam zašto me je napustila i da konačno upoznam ženu koja mi je dala život. Ipak, njen odgovor me je potpuno slomio: ‘Zaboravi na mene! Moj muž je moćan čovek i ostavio bi me kada bi saznao za tebe.’
Te reči su mi se zauvek urezale u sećanje. Nisam mogla da verujem da me je tako lako odbacila po drugi put. Osećala sam se izgubljeno i bespomoćno, pitajući se da li ću ikada pronaći svoje mesto u njenom životu.
Međutim, godinu dana kasnije dogodilo se nešto neočekivano. Na mom pragu se pojavio njen muž – čovek kog nikada ranije nisam videla. Bio je ozbiljan, ali u njegovim očima sam videla iskrenu želju da me upozna. Tada mi je ispričao nešto što mi je promenilo život iz korena.
Rekao je da je slučajno čuo razgovor između moje majke i njene majke, u kojem je saznao da njegova supruga ima ćerku iz mladosti. Kada ju je suočio sa tom informacijom, molio ju je da obnovi kontakt sa mnom i pruži mi priliku da budemo porodica. Na njegovo zaprepašćenje, ona je to hladno odbila, izjavivši da sam za nju ‘mrtva’.
Njegova odlučnost da me pronađe i sazna istinu bila je neverovatna. Unajmio je privatnog istražitelja i posle dugog traganja, konačno me pronašao. U tom trenutku, osećala sam se kao da sam u snu – čovek koji mi je bio potpuni stranac želeo je da mi pruži podršku koju nisam dobila od majke.
Kada je izvadio veliku kovertu i pružio mi je, srce mi je lupalo. Unutra su bile fotografije dve devojčice – njegovih ćerki i mojih polusestara, za koje nisam ni znala da postoje. Uz fotografije, stavio je i značajnu sumu novca, objašnjavajući da zna koliko mi je potrebna pomoć.
Suze su mi tekle niz lice dok me je zagrlio i rekao da sam uvek dobrodošla da posetim njihovu porodicu i upoznam sestre, iako moja majka nije želela da me vidi. Taj trenutak bio je jedan od najemotivnijih u mom životu. Nikada ranije nisam osetila toliku toplinu i podršku od nekoga ko mi je zapravo potpuni stranac.
Njegova gest me je duboko dirnula. U tom trenutku, osetila sam kako je to imati oca – iako svog nikada nisam upoznala. Shvatila sam da porodicu ponekad čine ljudi koji nas biraju iz ljubavi i brige, a ne samo oni koji su nam krvno srodni. Ta spoznaja mi je dala novu snagu i nadu da, uprkos prošlosti, mogu imati srećniji i ispunjeniji život.”
