Hapšenje Dodika: Pitanje pravne države ili političke kalkulacije?
Austrijski list Der Standard objavio je tekst u kojem se navodi da hapšenje Milorada Dodika “nije vrijedno truda” jer bi, čak i da bude uhapšen, mogao provesti najviše dva mjeseca u pritvoru. Autorica Adelheid Wölfl piše da u SIPA-i postoji bojazan da bi Dodikovo obezbjeđenje moglo upotrijebiti silu u slučaju njegovog hapšenja.
Bojazan od sukoba i izostanak podrške EU
Prema tekstu, teoretski bi SIPA mogla zatražiti pomoć vojne misije EUFOR-a, koja bi trebala osigurati podršku u slučaju sukoba. Međutim, navodi se da je EU već poručila bosanskim vlastima da ne mogu računati na njenu pomoć, iako prema mandatu EUFOR ima obavezu osigurati stabilno i sigurno okruženje.
U nastavku teksta, Der Standard kritikuje Evropsku uniju zbog izbjegavanja odgovornosti za stanje u Bosni i Hercegovini. Kako se navodi, EU smišlja različite izgovore, a kao jedan od razloga navodi se i to što je odluka o Dodikovom pritvoru donesena na osnovu dekreta visokog predstavnika Christiana Schmidta, čije ovlasti neke zemlje EU osporavaju.
Strah od reakcije SAD-a
Takođe, list ističe da postoji zabrinutost kako bi nasilje prilikom hapšenja moglo izazvati reakciju nove desničarske administracije u Sjedinjenim Američkim Državama, koja bi mogla stati na Dodikovu stranu. Ovaj strah dodatno komplikuje situaciju i postavlja pitanje – da li politički pritisci nadmašuju vladavinu prava?
Zašto je izbjegavanje hapšenja pogrešno?
Ako se navedeni stav EU pokaže istinitim, riječ je o ozbiljnom problemu na više nivoa. Prije svega, suština pravne države ne ogleda se u tome koliko će neko provesti iza rešetaka, već u jasnoj poruci da institucije postoje, imaju snagu i da su njihove odluke obavezujuće za sve građane.
Bosna i Hercegovina mora pokazati da njene pravosudne institucije nisu samo fikcija, već realna snaga koja garantuje vladavinu prava i jednakost svih pred zakonom.
Posljedice nekažnjavanja
Dodikovo sistematsko podrivanje državnih institucija, odbijanje poštovanja sudskih odluka i otvoreni separatizam predstavljaju direktan udar na ustavni poredak zemlje. Ako takvo ponašanje prođe nekažnjeno, šalje se opasna poruka da je zakon u Bosni i Hercegovini selektivan i da moć pojedinca može nadjačati državu.
Međutim, ovo pitanje nadilazi trenutni politički trenutak – riječ je o postavljanju presedana za budućnost. Ako se danas popusti pred ovakvim pritiskom, sutra će biti još teže uspostaviti granice.
Nije pitanje trajanja pritvora, već opstanka pravne države
Na kraju, hapšenje Milorada Dodika nije samo pitanje pravde, već i opstanka pravne države. Ako Bosna i Hercegovina ne dokaže da ima snagu da provede vlastite zakone i zaštiti svoj ustavni poredak, to će otvoriti vrata za nove pokušaje destabilizacije – ne samo od Dodika, već i od svih budućih političkih aktera koji bi željeli testirati granice državne moći.
Dakle, pitanje nije samo u tome koliko bi Dodik proveo u pritvoru, već da li će Bosna i Hercegovina potvrditi svoju odlučnost u očuvanju pravnog poretka. Zbog svega ovoga, hapšenje nije samo “vrijedno truda” – ono je nužno za očuvanje pravne države.
