data-nosnippet>
Sve je počelo 25. decembra 2016. godine kada je šesnaestogodišnja Viktorija boravila na lečenju zbog teške povrede kolena. Trebala je na operaciju, ali ju je odbijala jer se plašila mogućih posledica. Tog dana izašla je iz bolnice sa tabletom u rukama, pozajmila jaknu i čizme od cimerke i rekla da ide po sok. Nikada se nije vratila.
Porodica je odmah prijavila nestanak, a tri sata kasnije policija je uključena u potragu. Na snimcima kamera videlo se kako devojčica izlazi iz bolnice, ali od tog trenutka njen trag potpuno nestaje.
Godine potrage i očaj porodice
Istraga je obuhvatila više od 450 ljudi, organizovano je čak 15 potaga, ali bez ikakvih rezultata. Nadležni organi sumnjali su da je devojčica možda izvršila samoubistvo ili se utopila, ali majka Olga nikada nije želela da poveruje u te pretpostavke.
U emisiji „Čekaj me“ javno je molila svoju ćerku da joj se javi, poručujući da će joj sve oprostiti. Baka, koja ju je odgajala od detinjstva, nije izdržala tugu i preminula je ne dočekavši istinu o unuki.
Porodični odnosi i unutrašnja borba
Viktorijina porodica već ranije je bila na iskušenju. Roditelji su se razveli 2012. godine, majka se ponovo udala i dobila sina, a Viktorija se sve više osećala odbačeno. Zbog toga je odlučila da živi sa bakom. Iako su spolja delovali korektno, odnosi unutar porodice bili su daleko složeniji.
Njena povreda kolena i predstojeća operacija dodatno su je uznemirili. Verovala je da će ostati invalid i odbijala je zahvat, dok je majka insistirala na operaciji. Nepoverenje, strah i osećaj zapostavljenosti kulminirali su te decembarske noći.
Neočekivano otkriće posle devet godina
Tek 2. juna 2025. godine Viktorija je sasvim slučajno pronađena u gradu Sestroreck. Imala je 24 godine i iza sebe gotovo devet godina skrivanja.
Priznala je da je napustila bolnicu svojom voljom. Mesecima je planirala bekstvo jer je bila povređena što niko od porodice nije došao da joj čestita rođendan 21. decembra, a osećala je i ljubomoru zbog mlađeg brata koji je dobijao svu pažnju.
U tome joj je pomogla dvadesetogodišnja drugarica koju je upoznala u bolnici. Do punoletstva su živele zajedno u iznajmljenim stanovima, a Viktorija je zarađivala crtanjem. Kasnije je upoznala mladića s kojim je zasnovala porodicu i postala majka dve devojčice.
Život u senci
Viktorija je živela potpuno van sistema. Deca su se rađala kod kuće, bez ikakvih dokumenata, nisu išla u vrtić niti kod lekara. Ona nije koristila društvene mreže, kretala se samo noću i krila lice kapuljačom kako bi ostala neprimećena.
U razgovoru s policijom priznala je da joj nedostaju baka, majka i tetka, ali da još nije spremna da obnovi kontakt s porodicom. Za sada je razgovarala s majkom Olgom samo telefonom, dok se majka i dalje krivi za sve što se dogodilo.
Zaključak
Priča o Viktoriji Koneckaj je potresan primer kako porodični odnosi, nesigurnost i osećaj zapostavljenosti mogu odvesti mladog čoveka u radikalne odluke. Nakon devet godina nestanka i života u senci, ona je ponovo pronađena — ali pitanje pomirenja i dalje ostaje otvoreno.