Mlada nastavnica pita đake:
-Reci mi Dragane koji ti se dio mene najviše dopada?
-Kosa nastavnice.
-Znači ti ćeš biti frizer.
-A tebi Vladane?
-Zubi nastavnice
-Eto ti ćeš biti stomatolog.
-A tebi Perice,koji ti se dio mene najviše dopada?
-Razumeo sam nastavnice,ja ću izgleda celog života musti krave..
BONUS TEKST:SLONOVI
Slonovi su među najfascinantnijim stvorenjima na našoj planeti. Ovi džinovski sisari oduševljavaju svojom veličinom, inteligencijom, socijalnim strukturama i sposobnošću da izraze širok spektar emocija. Njihova posebnost ogleda se u njihovoj evoluciji, ponašanju i ulozi u ekosistemima, a u nastavku ćemo istražiti neke od najzanimljivijih činjenica o ovim veličanstvenim životinjama.
Vrste slonova
Postoje tri prepoznate vrste slonova: afrički savanski slon, afrički šumski slon i azijski slon. Afrički savanski slonovi su najveći kopneni sisari na svetu i mogu težiti između 4.500 i 6.800 kilograma. Afrički šumski slon je manji od svog rođaka i naseljava guste tropske šume u Centralnoj i Zapadnoj Africi. Azijski slonovi su nešto manji od afričkih, s težinom od 3.000 do 5.500 kilograma, a razlikuju se i po manjoj veličini ušiju.
Izuzetna inteligencija
Slonovi su poznati po svojoj visokoj inteligenciji, koja je uporediva s primatima i delfinima. Njihovi mozgovi su najveći među kopnenim životinjama i mogu težiti do 5 kilograma. Ove životinje imaju neverovatnu memoriju, zbog čega se često kaže da “slonovi nikada ne zaboravljaju”. Ova osobina je od suštinskog značaja za njihovo preživljavanje – pamte izvore vode, sigurne migracione rute i potencijalne pretnje.
Slonovi takođe poseduju sposobnost rešavanja problema, prepoznavanja sebe u ogledalu (što je znak samosvesti) i korišćenja alata. Na primer, poznato je da koriste grane za češanje teško dostupnih mesta na telu.
Emocije i društvene veze
Slonovi su izrazito društvena bića koja žive u matrijarhalnim zajednicama. Grupe predvode najstarije i najiskusnije ženke, poznate kao matrijarsi, dok mužjaci obično napuštaju porodicu kada postanu polno zreli.
Ove zajednice se odlikuju dubokim emocionalnim vezama. Slonovi tuguju za svojim preminulim članovima, ponekad se zadržavajući pored njihovih ostataka danima. Takođe su poznati po svojoj empatiji – mogu pomoći povređenom članu stada ili čak drugim vrstama životinja u nevolji.
Komunikacija slonova
Slonovi komuniciraju na razne načine, uključujući vokalne zvukove, infrasonične vibracije i telesne pokrete. Njihovi infrasonični zvuci, koji su često ispod praga ljudskog sluha, mogu se čuti na udaljenosti od nekoliko kilometara. Ova komunikacija im omogućava da koordiniraju migracije, upozore na opasnost ili lociraju članove grupe.
Jedan od najpoznatijih načina izražavanja među slonovima je njihovo “trubljenje”, koje može signalizirati uzbuđenje, uzbunu ili ljutnju. Takođe koriste svoje surle i uši za neverbalnu komunikaciju – na primer, mahanje ušima često označava iritaciju ili upozorenje.
Surla kao višenamenski alat
Slonova surla je neverovatno složen organ, sa više od 40.000 mišića (ljudsko telo ima ukupno oko 600 mišića). Surla im služi za disanje, mirisanje, pijenje vode, hranjenje i čak izražavanje emocija. Slonovi mogu koristiti surlu za podizanje teških tereta, ali i za precizne zadatke, poput branja sitnih predmeta.
Oni ponekad koriste surlu da bi se međusobno pozdravili – na način sličan ljudskom rukovanju – ili da bi utešili člana stada u nevolji.
Ishrana i ekološki značaj
Slonovi su biljojedi koji dnevno mogu pojesti do 150 kilograma biljne materije i popiti oko 200 litara vode. Njihova ishrana uključuje travu, lišće, koru drveća, voće i grančice. Zbog svoje uloge u širenju semenki, slonovi su poznati kao “inženjeri ekosistema”. Seme koje pojedu prolazi kroz njihov probavni sistem i širi se na velikim udaljenostima, čime pomažu u regeneraciji šuma.
Čudesne uši
Uši slonova nisu samo prepoznatljiv vizuelni atribut već i funkcionalan deo njihove anatomije. Uši im pomažu u termoregulaciji – mreža krvnih sudova u ušima omogućava raspršivanje viška toplote, što je ključno za preživljavanje u toplim klimama. Osim toga, njihova velika površina omogućava bolju detekciju zvukova, što je od suštinskog značaja za prepoznavanje opasnosti.
Životni vek i reprodukcija
Slonovi imaju dug životni vek i mogu živeti do 70 godina u prirodi. Ženke rađaju jedno mladunče nakon trudnoće koja traje otprilike 22 meseca – što je najduži period trudnoće među svim sisarima. Mladunci se rađaju s težinom od oko 100 kilograma i odmah su deo stada koje ih štiti i podučava.
Pretnje i očuvanje
Nažalost, populacija slonova je ugrožena zbog krivolova i gubitka staništa. Krivolovci ih love zbog kljova od slonovače, što je dovelo do značajnog opadanja njihovog broja, posebno u Africi. Prema procenama, u poslednjih 100 godina populacija afričkih slonova smanjena je za gotovo 90%.
Kako bi se zaštitili, brojne organizacije rade na očuvanju njihovih staništa, strožijoj regulaciji trgovine slonovačom i podizanju svesti o značaju slonova u ekosistemima. Programi očuvanja, kao što su rezervati i nacionalni parkovi, ključni su za njihovo preživljavanje.
Zaključak
Slonovi nisu samo divovi prirode, već i simboli inteligencije, saosećanja i snage. Njihovo ponašanje, komunikacija i uloga u prirodi čine ih neizostavnim delom biodiverziteta na planeti. Očuvanje ovih veličanstvenih životinja ne samo da pomaže njihovoj vrsti, već i celokupnom ekosistemu koji zavisi od njihove prisutnosti. Slonovi nas podsećaju koliko je priroda bogata i koliko je važno sačuvati je za buduće generacije.
