Pravoslavna crkva i vernici 28. avgusta proslavljaju jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina.
Ovaj dan posvećen je uspomeni na trenutak kada je, prema predanju, Bogorodica predala svoj duh u ruke Hristu i bila uznesena na nebo. Za verni narod to nije samo sećanje na njen život i smrt, već i potvrda nade u večni život, kao i podsećanje na njenu stalnu molitvenu zaštitu pred Gospodom.
Srpski narod je kroz vekove pokazivao duboko poštovanje prema Bogorodici. O tome svedoči i despot Stefan Lazarević, koji je u 15. veku obnovio Beograd i posvetio ga upravo njoj. Zato nije slučajno što se mnogi hramovi i manastiri širom Srbije nazivaju njenim imenom, naglašavajući njen značaj u duhovnom i narodnom identitetu.
Velika Gospojina vekovima je bila dan sabora, vašara i okupljanja. Posebno je poznat sabor kod manastira Rakovica nadomak Beograda, gde se i danas okupljaju brojni vernici. U narodnom verovanju Bogorodica je zaštitnica majki, porodilja i dece, pa se žene tog dana posebno mole za zdravlje i blagostanje svojih porodica. Verovalo se i da tog dana žene ne bi trebalo da rade teške poslove niti započinju nove obaveze, već da praznik provedu u miru i molitvi, kako bi prizvale njen blagoslov.
Do Velike Gospojine, prema starim običajima, trebalo je završiti sve letnje radove, dok su se novi, jesenji poslovi započinjali tek posle Male Gospojine (21. septembar). Posebno mesto u tradiciji imalo je lekovito bilje ubrano upravo na ovaj dan – kantarion, borovnica i druge trave smatrale su se izuzetno moćnima i donosile su zdravlje i blagostanje domu.
Ikona Bogorodice bila je centralno mesto u svakoj hrišćanskoj kući. U nekim krajevima verovalo se da prah sastrugan sa ikone, pomešan sa vodom, može pomoći pri lečenju ženskih bolesti. Iako to više pripada narodnoj tradiciji nego zvaničnom crkvenom učenju, pokazuje koliko je Bogorodica bila doživljavana kao zaštitnica života i zdravlja.
Trpeza na Veliku Gospojinu ima posebno značenje. Budući da praznik uvek pada tokom posta, na stolu je obavezno posno jelo. Veruje se da na trpezi uvek treba da bude hleb, kao simbol mira, zajedništva i blagostanja. Nezaobilazno je i sveže voće, kao i bilje ubrano baš na taj dan, koje unosi zdravlje u dom.
Jedan od tradicionalnih recepata za prazničnu trpezu jeste posna pastrmka sa maslinovim uljem, limunom i bosiljkom. Očišćena riba se posoli i pobiberi, prelije marinadom od ulja, limunovog soka, kore i svežeg bosiljka, pa se nakon kratkog stajanja peče u rerni dok ne dobije zlatnu boju. Najčešće se poslužuje uz posni krompir ili salatu od povrća, čineći obrok jednostavnim, ali svečanim i blagoslovenim.
Velika Gospojina tako spaja crkveno predanje, narodne običaje i toplinu porodičnog okupljanja. Ona podseća da je Bogorodica kroz vekove bila uzor majčinske ljubavi i zaštite. U vremenu punom izazova i neizvesnosti, ovaj praznik donosi jasnu poruku – kroz veru, zajedništvo i poštovanje tradicije moguće je pronaći utehu i snagu za budućnost.
