Poznata folk zvezda Ceca Ražnatović i njena dugogodišnja frizerka i kuma Svetlana Bubanja Bucka delile su gotovo dve decenije saradnje, ispunjene profesionalnim izazovima, ličnim iskušenjima i prijateljstvom koje prevazilazi radne okvire. Njihova povezanost, o kojoj se mnogo spekulisalo, konačno je osvetljena u emotivnoj ispovesti Bucke u seriji „Ceca Show“.
„Naša saradnja započela je 2001. godine, a tokom narednih 19 godina zajedno smo prošle kroz sve – od smeha i radosti do teških trenutaka,“ ispričala je Bucka, osvrćući se na trenutke koji su definisali njihov odnos.
Jedan od najnezaboravnijih događaja desio se tokom Cecinog koncerta u Sidneju. Bucka je opisala kako je spasila situaciju kada je remen na haljini pevačice počeo da puca tokom susreta s fanovima. „Uskočila sam, preskočila ventilatore i uhvatila remen pre nego što se potpuno pokidao. Ostala sam uz nju, držeći haljinu dok su fanovi fotografisali. Sve slike iz tog trenutka uključuju i mene,“ prisetila se s osmehom.
Međutim, njihova priča nije samo o koncertima i anegdotama. Bucka je otvoreno govorila o ličnoj borbi s teškom bolešću, kada je tokom turneje s Cecom otkrila tumor na dojci. „Bila sam preplašena, ali uz mene su bile Ceca i Mira Škorić. Mira je angažovala svog lekara, a Ceca me je svakodnevno podržavala,“ ispričala je Bucka, ističući važnost prijateljstva i podrške u teškim vremenima.
Ova priča o prijateljstvu i međusobnoj podršci pokazuje kako duboki ljudski odnosi mogu prevazići izazove i nesuglasice, ostavljajući trajne uspomene i lekcije.
Bonus: Zašto je nebo plavo?
Jeste li se ikada zapitali zbog čega je nebo plavo? Tajna leži u fenomenu poznatom kao Rayleighovo raspršenje. Kada Sunčeva svetlost prolazi kroz atmosferu, molekuli vazduha raspršuju kraće talasne dužine svetlosti, poput plave i ljubičaste, u svim pravcima. Zbog toga je plava svetlost dominantna i čini da nebo izgleda plavo.
Ali, zašto ne vidimo ljubičasto nebo, iako ljubičasta ima još kraću talasnu dužinu? Razlog je u našoj percepciji – ljudsko oko je mnogo osetljivije na plavu svetlost nego na ljubičastu, pa plavetnilo dominira.
Na mestima bez atmosfere, poput Meseca, nebo je crno jer nema molekula koji bi raspršili svetlost. Ovaj jednostavan, ali fascinantan fenomen, još jedan je od podsetnika na čuda nauke i prirode koja nas svakodnevno okružuju.
