Nakon smrti voljene osobe, mnogi se suočavaju s pitanjem koje na prvi pogled deluje jednostavno:
Šta učiniti sa stvarima koje su ostale iza njih?
Zadržati ih? Pokloniti? Baciti?
Odluka je često emotivno teška, ali nosi i duhovne i praktične posledice.
Predmeti s tragom duše?
U mnogim narodnim verovanjima stvari pokojnika zadržavaju njegovu energiju.
Veruje se da nošenje ili čuvanje takvih predmeta može otežati duševni mir preminulom i usporiti njegov „prelazak u drugi svet“.
Zato se savetuje da se stvari:
-
podele članovima porodice ili prijateljima,
-
poklone u dobrotvorne svrhe,
-
ili blagoslove i „otpuste“ kroz duhovni ritual.
Ovakav čin se vidi kao znak poštovanja – ali i pomoći duši pokojnika da pronađe mir.
Emocionalna težina posedovanja
Za neke, lične stvari preminulog imaju ogromnu sentimentalnu vrednost.
Podsećaju na zajedničke trenutke, mirise, dodire…
Ali, za druge, ti predmeti mogu biti izvor tuge, bola i nespokoja.
Emocionalna vezanost za predmete često otežava prihvatanje gubitka.
U nekim slučajevima, zadržavanje može čak:
-
produžiti tugu,
-
podstaći depresiju,
-
ili stvoriti osećaj emocionalne blokade.
Duhovna i karmička energija predmeta
Mnogi veruju da predmeti ne zadržavaju samo fizičke tragove, već i duhovnu i emotivnu energiju onih koji su ih koristili.
Ta energija može biti pozitivna – ali i negativna.
Zato se ljudi često plaše „nasleđene karme“ stvari koje su nekada pripadale drugima, posebno pokojnicima.
Zabrinutost nije bez osnova – posebno kod ljudi koji su duhovno osetljivi ili već emocionalno ranjivi.
Higijenski aspekt: Zdrav razum pre svega
Pored duhovnih i emotivnih razloga, postoji i praktična strana ovog pitanja.
Stvari pokojnika mogu zadržavati bakterije, viruse ili druge mikroorganizme, pogotovo ako nisu dugo korišćene ili čišćene.
Preporuka je:
-
temeljno čišćenje odeće i ličnih predmeta,
-
ili njihovo prosleđivanje tamo gde će biti pravilno obrađeni, poput humanitarnih organizacija.
Verski običaji: Poštovanje iznad svega
Različite religije imaju svoja pravila kada je reč o stvarima preminulih:
-
U pravoslavlju, stvari se često blagoslove svetom vodom i poklone siromašnima – što se smatra dobrom karmom i pomoći duši.
-
U islamu, deljenje imovine i odeće pokojnika vidi se kao čin milosrđa, kojim se doprinosi blagostanju duše na onom svetu.
U oba slučaja, ključna je namera iza dela – poštovanje, zahvalnost i otpuštanje.
Zaključak: Balans između sećanja i mira
Na kraju, odluka da li zadržati stvari pokojnika ili ih proslediti drugima je duboko lična.
Nema univerzalnog odgovora.
Najvažnije je:
-
da poštujemo uspomene,
-
čuvamo sopstveno mentalno zdravlje,
-
i oslušnemo šta nam duša poručuje.
Uspomene nosimo u sebi, ne u predmetima.
Ponekad je pravo oslobađanje upravo ono što nam deluje kao gubitak.