Moja supruga i ja vraćali smo se kući sa zabave kasno u noć, već je bilo dva sata ujutru. Vozili smo se osamljenim putem, jedva osvetljenim i bez znakova života u blizini. Iznenada, naš automobil se zaustavio. U tom trenutku nismo imali mobilne telefone – bilo je to vreme kada stalna povezanost nije bila deo svakodnevice. Ostali smo sami, okruženi tišinom i mrakom, s blagim osećajem nelagode, ali bez mogućnosti da išta preduzmemo osim da čekamo.
Prošlo je otprilike sat vremena. Hladnoća i neizvesnost noći počeli su da nas pritiskaju, kada smo u daljini primetili svetla automobila. Vozilo se približilo i zaustavilo pored nas. Iz njega je izašao mladić, možda dvadesetpetogodišnjak, i ljubazno nam ponudio pomoć. Predstavio se kao student i rekao da je slučajno naišao na nas. Ponudio se da nas odveze do grada, budući da nismo imali način da pozovemo pomoć.
Iako smo bili oprezni, odlučili smo da prihvatimo njegovu ponudu – situacija nije ostavljala mnogo izbora. Bio je ljubazan i delovao iskreno, a kada smo mu ponudili novac kao znak zahvalnosti, odlučno je odbio, rekavši: “Drago mi je da mogu da pomognem, ništa mi ne treba.”
Te noći smo pomislili da smo imali sreće što smo naišli na nekoga tako susretljivog. Međutim, nismo ni slutili da je to bila samo prva stranica priče koju ćemo pamtiti do kraja života.
Neočekivana Istina
Prošla je godina od te noći, kada sam dobio poziv od supruge. Bila je u suzama i glasom prepunim panike rekla mi je da odmah uključim vesti. Zbunjen, otvorio sam televizor i ostao zatečen. Mladić koji nam je te noći pomogao zapravo nije bio student. Bio je osumnjičen za niz teških krivičnih dela – muškarac od 35 godina, povezan s više od 30 pljački. Njegova meta bili su vozači na napuštenim putevima, obično u noćnim satima.
Saznao sam da je njegova taktika bila vešto osmišljena. Predstavljao se kao izgubljeni putnik ili planinar u nevolji, koristeći ljubaznost i pristojnost kako bi zadobio poverenje svojih žrtava. Kada bi ga primili u svoj automobil, pljačkao bi ih bez milosti, ostavljajući ih preplašene i lišene svega što su imali.
Dok sam slušao vesti, shvatio sam koliko smo te noći bili blizu opasnosti, nesvesni da smo izbegli sudbinu mnogih njegovih žrtava. Taj trenutak, kada smo izabrali da mu verujemo, mogao je postati tragičan. Ali, sudbina nas je, iz nekog razloga, te noći poštedela.
