Na međunarodnom aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu dogodio se incident koji je, osim bezbednosnog pitanja, otvorio mnogo dublju društvenu debatu. Jedan putnik, zbog neuobičajenog izgleda – avangardne odeće, frizure i stava – bio je podvrgnut nesvakidašnjoj bezbednosnoj proceduri. Prema svedočenjima, bez prethodnog upozorenja, na licu mesta mu je ošišana brada, što je izazvalo oštre reakcije javnosti i lavinu komentara na društvenim mrežama.
👁️🗨️ Kada izgled postaje osnov za sumnju
Ono što je najviše uznemirilo javnost nije samo postupak, već motivacija iza njega – izgled. U eri kada individualni izrazi identiteta kroz stil postaju svakodnevnica, pitanje je koliko je bezbednosno osoblje spremno da razlikuje vizuelnu različitost od stvarne pretnje. Možemo li dozvoliti da subjektivna procena izgleda bude osnova za fizičku intervenciju?
📉 Poštovanje ljudskih prava kao prvi kriterijum
Međunarodne regulative (ICAO, UN, Evropska konvencija o ljudskim pravima) jasno propisuju da mere bezbednosti moraju biti proporcionalne, opravdane i zasnovane na jasnim indicijama – nikako na pretpostavkama ili stereotipima. Fizička promena nečijeg izgleda – poput šišanja brade – zahteva:
-
pravni osnov,
-
prethodno obaveštavanje lica,
-
dokumentovanje postupka,
-
i pre svega — poštovanje dostojanstva.
U suprotnom, gubi se poverenje u institucije i otvara prostor za zloupotrebe.
💬 Društvene mreže: strah, podrška, osuda
Na platformama kao što su TikTok, X i Facebook, snimak ovog događaja postao je viralan. Pod haštagovima #sigurnostzanasve i #poštovanjeslobode, komentatori su podeljeni:
-
Jedni osuđuju potez osoblja kao diskriminatoran i prekomeran,
-
Drugi opravdavaju intervenciju kao preventivnu meru u eri rastućih bezbednosnih pretnji.
U središtu polemike nalazi se večito pitanje: šta je važnije – sigurnost ili sloboda?
⚖️ Tanki balans između zakona i arbitrarnosti
Policija i bezbednosne službe imaju pravo da reaguju kada postoji ozbiljna sumnja da je sigurnost ugrožena. Ali to pravo mora biti precizno regulisano, jasno opravdano i proverljivo. Nejasni kriterijumi i neadekvatno obučeno osoblje mogu dovesti do:
-
diskriminacije,
-
povrede osnovnih prava,
-
i stigmatizacije pojedinaca zbog stila, porekla ili izraza.
🧠 Rešenje: bolja obuka, jasnije smernice, više empatije
Stručnjaci ističu da rešenje nije u strožim merama, već u:
-
edukaciji osoblja iz oblasti interkulturne kompetencije,
-
komunikacionih veština i deeskalacije,
-
jasno definisanim protokolima za vanstandardne situacije.
U eri kada izgled postaje sredstvo izražavanja, bezbednosni protokoli moraju postati pametniji, ne nužno oštriji.
🕊️ Ljudska prava i bezbednost – saveznici, ne protivnici
Incident sa beogradskog aerodroma mora biti povod za promenu, ne samo još jedan viralni trenutak. Umesto javnog linča, neophodno je započeti ozbiljan dijalog među:
-
institucijama,
-
policijom i bezbednosnim službama,
-
organizacijama civilnog društva,
-
pravnicima i psiholozima.
Potrebne su nove smernice, precizne procedure i transparentnost u postupanju.
🧭 Zaključak: Društvo se meri po tome kako tretira one koji su “drugačiji”
Demokratsko društvo se ne ogleda u načinu na koji štiti većinu, već u načinu na koji tretira manjine, marginalizovane i neuobičajene. Sledeći put kada neki putnik bude zaustavljen, važno je da znamo na osnovu čega, ko odlučuje, i šta su granice tog postupka.
Jer bez prava na različitost – nema slobodnog društva.