Sara Majer je postala simbol nade još kao novorođenče. Davne 2001. godine pronađena je napuštena u jednoj garaži u mestu Sari, u Velikoj Britaniji. Umotana u roze peškir, ostavljena bez ijedne poruke, izazvala je duboke emocije kod javnosti i medija. Zbog načina na koji je pronađena, javnost joj je brzo nadenula nadimak – „beba u roze“.
Taj trenutak postao je jedan od najdirljivijih u istoriji britanskih medija. Policija i mediji zajedno su pokrenuli potragu za njenim roditeljima, apelujući na građane da se jave ukoliko imaju bilo kakvu informaciju. Jedna popularna televizijska emisija uključila se u potragu, iznoseći Sarinu priču pred milione gledalaca. Tada je predata hraniteljskoj porodici koja joj je pružila sigurnost, ljubav i dom – porodicu koja ju je kasnije i usvojila.
Danas, više od dve decenije kasnije, Sara se vratila pred kamere iste emisije – sada kao mlada žena sa pričom koju je želela da ispriča sama. Govorila je o svom putu, o odrastanju u porodici koja je nije rodila, ali joj je dala sve. Zahvaljujući otvorenom pristupu njenih usvojitelja, imala je pristup svim arhivama, člancima, snimcima – nikada nije osećala da živi u laži.
Sara je istakla da je odmalena bila svesna svog porekla, ali je nikada nije progonilo pitanje „zašto“. Nije tragala za biološkim roditeljima da bi dobila odgovore, već da bi im pokazala jedno – da je dobro, da je voljena i da je njen život, uprkos teškom početku, pronašao svoj put.
Posebno emotivan deo emisije bio je susret sa policajkom Vendi, koja je tada bila među prvima uključena u slučaj. Sara je rekla da je Vendi bila prva karika u lancu ljudi koji su je spasili. Njoj je uputila najdublju zahvalnost, rekavši da upravo zahvaljujući takvim ljudima danas može da govori svoju priču.
Vrhunac emisije dogodio se kada se uživo uključio Sarin biološki otac. Njegove reči bile su iskrene i pune emocija – priznao je da nije znao za njeno postojanje. Majka je, kako je rekao, donela odluku bez njega. Rekao je da su joj vrata njegovog doma zauvek otvorena, a da ona zauzima mesto koje je oduvek bilo njeno. Sara je s osmehom govorila o njihovom prvom susretu i toplini koja se među njima odmah stvorila. Dodala je i da je njegova majka, njena biološka baka, tada radila u bolnici u koju je prvobitno odvedena – što je priči dalo dodatnu simboliku.
Što se tiče majke, Sara je govorila s izuzetnom empatijom. Rekla je da joj pruža prostor i razume da svako drugačije nosi teret prošlosti. Ona je imala 23 godine da prihvati sve što se dogodilo – njena majka je to tek sada započela. Sara veruje u oproštaj, ali ne forsira. Ako ikada dođe do pomirenja, doći će iz mira, ne iz očekivanja.
Emisiju je zaključila Arijel Brus, stručnjakinja za DNK genealogiju, koja je objasnila kako su upravo DNK analiza, istorijski zapisi i posvećenost doveli do pronalaska Sarine biološke porodice. Kako je rekla, ovakve priče nisu kraj – one su početak jednog novog poglavlja. Poglavlja u kojem ranjene tačke dobijaju mogućnost da zarastu.
Sara Majer danas je mlada žena koja je ispričala priču mnogih – priču o potrazi za identitetom, o ljubavi koja ne zavisi od krvi, i o moći oproštaja. Njena životna poruka nije tužna. Naprotiv – ona je dokaz da i iz najtežih početaka može niknuti nešto snažno, toplo i iskreno.
