Jedna od najistaknutijih astronautkinja NASA-e, Sunita Vilijams, koja je trenutno na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), otkrila je šokantne posledice boravka u svemiru nakon što je provela osam meseci u mikrogravitaciji. Ova situacija postala je široko raspravljana tema u svemirskoj zajednici, a Sunita je, tokom nedavnog video poziva sa učenicima, otkrila detalje o fizičkim i emocionalnim izazovima s kojima se suočava dok se bori sa posljedicama dugotrajnog boravka u svemiru.
Vilijams je priznala da je potpuno zaboravila kako je hodati nakon što je provela čak 235 dana u svemiru, gde je mikrogravitacija ozbiljno uticala na njeno telo. Tokom razgovora sa srednjoškolcima iz Masačusetsa, astronautkinja je istakla da se suočava s velikim poteškoćama pokušavajući da se seti fizičkih aktivnosti koje su deo svakodnevnog života na Zemlji. „Ovde sam dovoljno dugo da sada pokušavam da se setim kakav je osećaj hodati. Nisam hodala. Nisam sedela. Nisam ležala“, izjavila je Sunita, naglašavajući koliko je izazovno ponovo se prilagoditi svakodnevnim aktivnostima koje na Zemlji obavljamo automatski.
Vilijams, koja ima 59 godina, zajedno sa kolegom, astronautom Berijem Vilmorom (62), trebala je da provede samo osam dana na ISS-u, počevši od 5. juna. Međutim, zbog tehničkih problema s Boingovom kapsulom koja ih je prevezla, misija se produžila mnogo duže nego što je bilo planirano. Kapsula koja je trebalo da ih vrati na Zemlju, morala je da se vrati prazna, ostavljajući dvoje astronauta na svemirskoj stanici do kraja marta 2025. godine, kada se očekuje da ih spasilačka letelica Spejsiks Kru-9 vrati na Zemlju.
Neplanirani produženi boravak: Tehnički problemi i izazovi
Ovaj neplanirani produženi boravak u svemiru izazvao je niz dodatnih izazova, a naučnici su zabrinuti zbog potencijalnih dugoročnih zdravstvenih efekata koje mikrogravitacija može izazvati, zajedno sa faktorima poput zračenja i stresa. Kapsula koja je prvobitno trebalo da ih vrati, Boingov Starliner, imala je ozbiljne tehničke probleme, uključujući curenje helijuma i kvarove na potisnicima. Zbog tih problema, astronauti su morali da ostanu u svemiru bez značajnije pomoći, što je povećalo pritisak na njihovo fizičko i mentalno zdravlje.
Mikrogravitacija i njen uticaj na telo astronauta
Jedan od najvećih problema sa kojima se astronauti suočavaju tokom dugih misija u svemiru je mikrogravitacija. Gravitacija, koja gotovo da ne postoji, ima drastičan uticaj na ljudsko telo. Astronauti poput Sunite i Berija suočavaju se s ozbiljnim opadanjem mišića i kostiju, jer njihovi mišići i koštana struktura nisu podvrgnuti normalnim naporima koji ih održavaju jakima na Zemlji. U svemiru, mišići koji omogućavaju kretanje i podršku funkcijama tela postepeno slabe, a kosti postaju krhke zbog nedostatka gravitacije. Ovaj proces može dovesti do ozbiljnih problema nakon povratka na Zemlju, uključujući povećan rizik od preloma i drugih povreda.
Zbog toga astronauti moraju da se podvrgnu strogim treninzima kako bi održali mišićnu masu i gustinu kostiju. Iako specijalizovani uređaji pomažu u minimiziranju efekata mikrogravitacije, dugoročne posledice ostaju zabrinjavajuće. Sunita je istakla da je svesna da će joj biti potrebno vreme da se vrati u normalu i da se brine o tome kako će ponovo hodati, s obzirom na to da su svi njeni pokreti postali atipični zbog vremena provedenog u svemiru.
Spasilačka misija: Povratak na Zemlju
Nakon što je kapsula Boing imala tehničkih problema, a NASA-ina kapsula Starliner nije bila spremna za povratak, Sunita i Beri su se našli u vrlo nezavidnoj situaciji. Ipak, Spejsiks je preuzeo odgovornost za njihov povratak, što je označilo početak nove misije spasavanja. Očekuje se da će letelica Kru-9, koja je prvobitno planirana za povratak astronauta sa ISS-a, konačno omogućiti njihov povratak na Zemlju. Misija povratka se očekuje u martu 2025. godine, kada će astronauti napustiti svemirsku stanicu i vratiti se na planetu koju su napustili pre mnogo meseci.
Zaključak: Fizičke i psihološke posledice života u svemiru
Ovaj incident dodatno ukazuje na izazove s kojima se astronauti suočavaju tokom misija, iako se često zanemaruju duboke fizičke i psihološke posledice boravka u svemiru. Mikrogravitacija utiče na ljudska tela, izazivajući opadanje mišića i kostiju, a može dovesti i do promena u očima i kardiovaskularnim sistemima. S obzirom na to da Sunita i Beri nisu imali mogućnost povratka prema planiranom rasporedu, oni su postali konkretni primeri dugoročnih efekata svemirskih misija. Srećom, njihov povratak na Zemlju je na pomolu, ali ovo iskustvo nosi značajna naučna saznanja koja će biti od velike pomoći za buduće misije u svemiru.