Pre pet godina, napustio sam vezu sa svojom prvom ljubavlju, verujući da je ona bila ona prava, ona jedina. Iako sam tokom tih godina prošao kroz muke, utehu sam pronašao u inostranstvu, gde sam uspeo da ostvarim finansijski uspeh koji me je, hvala Bogu, finansijski obezbedio. Upoznajem svoju sadašnju devojku, Anđela koji hoda zemljom, ljubav koja me ispunjava i pruža mi mir. Ipak, i dalje sam nosio teret prošlosti.
Odlučio sam da, pre nego što zaprosim svoju dragu, moram da se suočim sa tom “jednom osobom” iz prošlosti, da zatvorim poslednje poglavlje. Dogovorio sam sa prijateljem da nas “slučajno” spoji. I, naravno, tako je bilo. Videli smo se i razgovarali satima. Jedini cilj tog susreta bio je da smirim svoju dušu i utišam tog malog klinca u sebi koji je još verovao da je ona ta prava.
I tada sam shvatio – ona više nije ona devojka u koju sam bio zaljubljen. Promenila je izgled, promenila je pogled na svet, promenila je sve ono što sam nekada voleo. Više nije ona osoba koju sam idealizovao. Postala je sve ono što sam uvek bežao od nje. Sada, konačno, ona više nije ništa u mom životu. I hvala ti, Gospode, jer sam konačno pronašao mir.
BONUS TEKST:INTENET:
Internet je jedno od najvažnijih dostignuća savremenog društva, koje je promenilo način na koji živimo, radimo i komuniciramo. U poslednjim decenijama, on je postao neizostavan deo svakodnevnog života, ali i dalje krije mnoge fascinantne činjenice koje često prolaze nezapaženo. Evo nekoliko zanimljivosti o internetu koje vas mogu iznenaditi:
- Početak interneta – Internet je nastao iz projekta pod nazivom ARPANET, koji je razvijen 1969. godine od strane američke vojske. Originalna namera bila je da se povežu univerziteti i istraživački centri, ali je ubrzo prerastao u ono što danas poznajemo kao globalnu mrežu. ARPANET je koristio samo četiri računara, dok danas na internetu postoji više od 5 milijardi aktivnih korisnika širom sveta.
- Brzina interneta – Internetna brzina je drastično porasla od svojih početaka. Pre samo 30 godina, prosečna brzina interneta bila je samo nekoliko kilobita po sekundi. Danas, u mnogim razvijenim zemljama, prosečna brzina interneta dostiže stotine megabita po sekundi, dok postoje i gigabitne veze.
- “Deep Web” i “Dark Web” – Iako je “Surface Web” (deo interneta koji je vidljiv putem pretraživača) najpoznatiji, samo je mali deo onoga što internet zaista jeste. “Deep Web” je zapravo najveći deo interneta, i to su stranice koje nisu indeksirane od strane pretraživača, kao što su privatne baze podataka i neindeksirani resursi. Unutar “Deep Web”-a postoji i “Dark Web”, koji je poznat po tome što se koristi za anonimne aktivnosti i ilegalne transakcije.
- Internet stvari (IoT) – Pojam “Internet stvari” odnosi se na umrežene uređaje koji međusobno komuniciraju putem interneta. Uređaji poput pametnih telefona, satova, termostata i čak frižidera sada se mogu povezati na internet, omogućavajući korisnicima da upravljaju njima na daljinu. Prognoze sugerišu da će do 2030. godine biti više od 75 milijardi uređaja povezanih na Internet stvari.
- Pretraga na internetu – Prva pretraga na internetu obavljena je 1990. godine, ali Google, koji je danas dominantan pretraživač, nije nastao sve do 1998. godine. S obzirom na ogromnu količinu podataka na internetu, Google svakodnevno indeksira više od 40 milijardi stranica. Takođe, zanimljivo je da se svakog dana na internetu pretražuje više od 3.5 milijarde termina.
- Globalna povezanost – Najveći broj korisnika interneta dolazi iz Azije, gde je Kina daleki lider sa više od 900 miliona internet korisnika. Na globalnom nivou, broj korisnika interneta se udvostručio od 2010. godine, i procenjuje se da će se do 2030. godine više od 75% svetske populacije koristiti internet.
- E-mail – Elektronska pošta je bila jedan od prvih i najvažnijih načina komunikacije na internetu. Iako su društvene mreže postale dominantan način komunikacije, e-mail i dalje igra ključnu ulogu u poslovnoj komunikaciji. Zanimljivo je da se na globalnom nivou dnevno šalje više od 300 milijardi e-mail poruka.
- Social media revolucija – S početkom 21. veka, društvene mreže su postale centralni deo online interakcije. Facebook, Twitter, Instagram i TikTok postali su nezamenjivi deo svakodnevnog života, omogućavajući ljudima da komuniciraju, dele sadržaj i ostanu povezani sa prijateljima i porodicom širom sveta. Facebook, osnovan 2004. godine, sada ima više od 2.8 milijardi korisnika.
- Online shopping – E-trgovina je postala globalni fenomen. Amazon, eBay i mnoge druge platforme promenile su način na koji kupujemo. Prema istraživanjima, globalni promet e-trgovine dostigao je cifru od preko 4.9 triliona dolara u 2021. godini. Očekuje se da će ovaj broj nastaviti da raste kako se digitalna tržišta šire.
- Streaming usluge – Uspon streaming platformi kao što su Netflix, YouTube, Spotify i mnogi drugi omogućio je korisnicima pristup ogromnom broju filmova, serija, muzike i drugih medijskih sadržaja. Danas je više od 1.5 milijardi ljudi pretplaćeno na neku od streaming usluga, a YouTube je postao najgledaniji sajt za video sadržaj na svetu.
- Web 3.0 i decentralizacija – Svi smo svesni Web 2.0, koji omogućava interakciju korisnika i društvene mreže, ali sve više se govori o Web 3.0 – fazi interneta u kojoj će se veći deo podataka i aplikacija decentralizovati. Blockchain tehnologija i kriptovalute poput Bitcoina već predstavljaju korak u tom pravcu, gde korisnici imaju više kontrole nad svojim podacima i transakcijama.
- Svet internetskih prevara – Na internetu je moguće naići na razne vrste prevara, od phishing napada do lažnih online prodaja. Prema nekim procenama, internet prevara godišnje uzima više od 5 milijardi dolara širom sveta. Osim toga, raste broj cyber napada na organizacije, što podvlači važnost digitalne sigurnosti i zaštite podataka.
Internet nije samo alat za komunikaciju i zabavu – on je postao temelj celokupnog modernog društva. Svakim danom donosi nove inovacije, ali i nove izazove, dok istovremeno briše granice između realnog i digitalnog sveta.
