Mnogi ljudi koji su preležali COVID-19 suočavaju se s ozbiljnim zdravstvenim rizicima i nakon što infekcija prođe. Jedan od problema koji se sve češće primećuje kod bivših pacijenata jeste povećana gustina krvi, što može dovesti do raznih komplikacija. Iako se virus povukao iz organizma, simptomi poput glavobolje, peckanja u prstima, vrtoglavice ili otežanog disanja mogu ukazivati na poremećaj cirkulacije i povećan rizik od stvaranja krvnih ugrušaka.
Stručnjaci upozoravaju da je važno prepoznati ove simptome na vreme i savetuje se redovno testiranje krvi, uključujući D-dimer test, koji pomaže u proceni zgrušavanja krvi i otkrivanju potencijalnih problema.
Povećana Gustina Krvi – Tihi Neprijatelj Zdravlja
Ruska hematološkinja, dr Svetlana Bičkova, objašnjava da su simptomi povećane gustine krvi najizraženiji kod starijih osoba, ali i kod svih koji su preležali COVID-19 i nisu prepoznali moguće rizike. Glavobolje, vrtoglavica, peckanje u prstima i bol u grudima mogu biti znakovi da krv postaje gušća, što može otežati protok kroz krvne sudove.
U ovakvim slučajevima, testiranje na D-dimer postaje neophodno jer ovaj marker jasno pokazuje da li postoji povećana sklonost ka stvaranju ugrušaka. Ukoliko se na vreme ne reaguje, posledice mogu biti ozbiljne i uključivati srčani udar, moždani udar ili plućnu emboliju.
Zašto je Povećana Gustina Krvi Opasna?
Gusta krv može značajno usporiti cirkulaciju, što dovodi do smanjenog dotoka kiseonika i hranljivih materija u vitalne organe. Kada se krv ne kreće slobodno, povećava se rizik od stvaranja tromba, što može izazvati:
✅ Trombozu – stvaranje krvnih ugrušaka u venama ili arterijama
✅ Srčani udar – prekid dotoka krvi u srce zbog blokade krvnog suda
✅ Moždani udar – smanjen dotok krvi u mozak, što može izazvati trajne posledice
✅ Plućnu emboliju – potencijalno fatalnu blokadu krvnih sudova u plućima
Osim toga, povećana gustina krvi može doprineti razvoju srčane insuficijencije i problema s bubrezima, što dodatno opterećuje organizam i može značajno narušiti kvalitet života.
Kako Se Dijagnostikuje Povećana Gustina Krvi?
Ako primetite simptome poput glavobolje, vrtoglavice, osećaja umora ili neprijatnog peckanja u prstima, važno je da se obratite lekaru. Dijagnostika uključuje:
🩸 Koagulogram – test koji meri parametre zgrušavanja krvi
🩸 D-dimer test – otkriva sklonost ka stvaranju ugrušaka
🩸 Opšta analiza krvi – procenjuje nivo crvenih i belih krvnih zrnaca, kao i trombocita
Ovi testovi su ključni za rano otkrivanje problema i sprečavanje potencijalnih komplikacija.
Kako Smanjiti Rizik?
Srećom, postoje načini da se smanji rizik od povećane gustine krvi:
💧 Hidratacija – unos dovoljne količine vode može poboljšati cirkulaciju
🥗 Pravilna ishrana – omega-3 masne kiseline iz ribe, orašastih plodova i semenki pomažu u održavanju zdravog protoka krvi
🏃♂️ Fizička aktivnost – redovno kretanje pomaže u sprečavanju zastoja krvi
🚫 Izbegavanje duvana i alkohola – ove supstance negativno utiču na krvne sudove
💊 Terapija po preporuci lekara – u nekim slučajevima, lekar može prepisati lekove za razređivanje krvi
Zaključak
Povećana gustina krvi nakon COVID-19 može biti ozbiljan zdravstveni problem koji ne treba ignorisati. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i medicinska procena mogu sprečiti potencijalno opasne komplikacije. Ako ste preležali COVID-19, obavezno obratite pažnju na svoje telo i ne oklevajte da uradite potrebne testove.
Zdravlje je prioritet – brinite o sebi i ne zanemarujte signale koje vam telo šalje! 💙
