Ramiza Vuković iz Tuzle nosi sudbinu koja prevazilazi granice zamislivog. Njena priča nije samo svedočanstvo o majčinskoj ljubavi i istrajnosti, već i priča o nepravdi koja je ostavila dubok trag na njenom životu i porodici.
Sve je počelo sasvim obično – Ramiza se udala i zajedno sa suprugom započela život kao podstanar, sanjajući o proširenju porodice. Kada je saznala da je trudna, radosti nije bilo kraja, ali već u trećem mesecu trudnoće pojavilo se prvo veliko iznenađenje – njen stomak je bio neobično veliki. Lekari su ubrzo otkrili razlog – nosila je trojke.
Trudnoća puna neizvesnosti
Kako su meseci odmicali, Ramiza je nailazila na brojne medicinske poteškoće. U sedmom mesecu trudnoće hospitalizovana je zbog misterioznog osipa, a lekari su sumnjali na problem sa vodenjakom. Hitno je prebačena u bolnicu Gradina, gde je nakon primanja injekcije njeno stanje privremeno stabilizovano.
Međutim, tada su se pojavile prve sumnje – nešto u celoj situaciji nije joj davalo mira. Iako nije mogla tačno da objasni zbog čega, duboko u sebi je osećala da nešto nije kako treba.
Trauma porođaja i nestala beba
Ramiza je prošla kroz izuzetno težak porođaj. Iako su lekari prvobitno preporučili carski rez, porođaj je započet prirodnim putem, što je dovelo do komplikacija. Kada se probudila iz anestezije, sačekala ju je šokantna vest – od troje dece koje je nosila, samo su dvoje preživelo. Treće dete, kako su joj rekli, nije preživelo porođaj.
Zbunjena i iscrpljena, Ramiza nije bila u stanju da odmah postavlja pitanja, ali sumnja je rasla u njenom srcu. Osećaj da nešto nije u redu pojačao se kada ju je u bolnici posetio nepoznati bračni par. Njihove reči i ponašanje bili su neobični i dodatno su produbili njene strahove.
Po izlasku iz bolnice, nije joj bilo dozvoljeno da odmah vidi svoje preživele bebe, jer su joj rekli da su u inkubatoru. Tek nakon što je zapretila da će pozvati policiju, babica joj je donela dve zdrave devojčice.
Godine neizvesnosti i šokantno otkriće
Iako su godine prolazile, Ramiza nikada nije mogla da zaboravi svoje treće dete. Intuicija joj nije davala mira – osećala je da je njena ćerka živa. Onda se, nakon 26 godina, dogodilo nešto neverovatno.
Potpuno neočekivano, jedna nepoznata žena prišla joj je i rekla da će uskoro dobiti sliku koja će promeniti sve. Upozorila ju je da je u priču umešan moćan čovek, ali Ramiza je verovala u Boga i nastavila da traga za istinom.
I tada se desio sudbonosni trenutak – kroz niz neverovatnih okolnosti, Ramiza je otkrila da njena ćerka, za koju su joj rekli da je mrtva, zapravo živi. I ne samo to – prepoznala ju je dok je nastupala na Folk šou.
Bolna istina i tragedija u porodici
Saznanje da im je treće dete živo donelo je jednako veliku tugu koliko i sreću. Njen suprug Aldi, koji je godinama verovao da je izgubio dete, nije mogao da izdrži šok. Srce mu nije izdržalo – preminuo je od infarkta odmah nakon što je saznao istinu.
Njegova smrt bila je dodatni udarac za Ramizu, ali nije pokolebala njenu odlučnost da se izbori za pravdu.
Borba za istinu se nastavlja
Ramiza je rešena da svoju priču iznese pred sud u Strazburu. Njena misija nije samo da pronađe pravdu za sebe, već i da ukaže na nepravilnosti u zdravstvenom sistemu koje su je koštale porodice i normalnog života.
Uprkos svemu, ona i dalje veruje u snagu ljubavi i nade. Njena najveća želja sada je da se njena ćerka Dijana poveže sa svojim sestrama i bratom, da porodica ponovo postane celina.
Ramizina priča ostaje kao simbol majčinske istrajnosti, ali i kao podsećanje na borbu protiv sistema koji ponekad može biti nemilosrdan. Njena vera u pravdu ne jenjava – istina mora izaći na videlo, ma koliko vremena bilo potrebno.
