U našu firmu nedavno je došao mladić iz drugog grada. Uselio se u staru kuću koju je nasledio od bake. Iako bi mu novac dobro došao, nije želeo da je proda. Govorio je da su mu svaka soba, svaki zid i svaki komad drveta uspomena na baku koja ga je čuvala dok su roditelji radili.
Prvi utisci
Na poslu se brzo videlo da živi skromno. Kolege su ga često zadirkivale jer bi znao nositi istu garderobu nekoliko dana zaredom. Niko od njih nije zastao da pomisli kako iza toga stoji priča. Meni je, međutim, bilo jasno – iza tih pohabanih majica krije se čovek koji zrači dobrotom i smirenošću.
Borba sa starom kućom
Jednom prilikom mi je ispričao kako sam, polako i bez para, sređuje kuću. Krov prokišnjava, stolarija propada, a on sve popravlja vlastitim rukama. Nije tražio sažaljenje, govorio je jednostavno, kao da je to najnormalnija stvar na svetu.
Mali dar
Tada sam odlučio da mu pomognem na svoj način. Naručio sam mu odeću i ponudio je kao da je greškom mala meni. Znao sam da je previše ponosan da bi prihvatio poklon otvoreno. Nikada neću zaboraviti njegov pogled – u očima mu se mešala tuga i zahvalnost. Samo je tiho rekao: „Hvala.“
Ruganje ne prestaje
Ipak, šale kolega nisu stale. Podsmevali su mu se i zbog jednostavne hrane koju je nosio na posao. A onda me jednog dana povukao u stranu i ponudio obrok koji je sam spremio. Znao sam da mu nije bilo lako da to uradi, ali želeo je da pokaže zahvalnost. Taj gest je rekao više o njemu nego bilo koja reč.
Prava vrednost
Otada su i mene počeli gledati drugačije – podsmehom, jer sam mu pružio ruku i prijateljstvo. Ali nisam mario. Radije biram da stojim uz čoveka koji se bori i ostaje čistog srca, nego uz one koji pronalaze snagu samo u tuđem ponižavanju.
Shvatio sam da istinska vrednost nije u broju košulja, u novcu ili luksuzu, nego u poštovanju i dobroti. Njegova zahvalnost za najmanju sitnicu bila je iskrenija od svih praznih reči onih koji su mu se rugali.
Zaključak
Ako moram da biram – biram da budem uz one koji imaju srce. Jer dobrota i mali gestovi pažnje uvek pronađu put da se vrate, ne kroz materijalno, već kroz osećaj mira i smisla. Podsmeh i zlobni komentari ionako nestanu, dok iskrena ljudskost ostaje zauvek.
