Ovaj recept za “ludo testo” savršen je za pripremu raznih peciva jer testo ostaje sveže i mekano čak do sedam dana. Idealan je izbor za kiflice, pogače, pa čak i slatke poslastice.
Sastojci:
- 1 kg brašna
- 1 prašak za pecivo
- 1 kašika soli
- 1 dl ulja
- 4 dl jogurta
- 2.5 dl mleka
- 1 kocka svežeg kvasca (40 g)
- 2 supene kašike šećera
- 2 jaja
Način pripreme:
- Priprema kvasca:
Ugrejte mleko tako da bude mlako (ne vruće). Dodajte šećer, kvasac i 2 kašičice brašna, pa sve promešajte. Ostavite smesu na toplom mestu da kvasac naraste i zapeni. - Kombinovanje sastojaka:
U većoj posudi pomešajte brašno, prašak za pecivo i so. Dodajte jogurt, ulje i jaja, pa polako ulijte nadošli kvasac. Mešajte dok ne počne da se formira testo. - Mesite testo:
Testo mesite dok ne postane glatko i elastično. Ako je lepljivo, dodajte malo brašna, ali nemojte preterivati da ne postane suvo. - Čuvanje testa:
Pripremljeno testo stavite u plastičnu kesu koju ste prethodno pouljili ili pobrašnjavili. Iz kesice pažljivo istisnite sav vazduh i zatvorite je. Stavite kesu s testom u frižider. Na taj način testo može ostati sveže do 7 dana.
Kako koristiti “ludo testo”:
- Kada želite da pripremate peciva, izvadite testo iz frižidera barem sat vremena pre upotrebe da postigne sobnu temperaturu.
- Radite s testom kao s bilo kojim drugim – razvucite ga, oblikujte i napunite omiljenim nadevima (slanima ili slatkima).
- Peciva možete peći na 180–200°C, u zavisnosti od vrste jela koje pripremate.
Napomena:
“Ludo testo” je izuzetno svestrano i pogodno za pravljenje kiflica, kroasana, mini pica, pogačica, štapića ili čak slatkih rolnica. Njegova praktičnost čini ga savršenim za užurbane dane, jer ga možete pripremiti unapred i koristiti po potrebi.
Uživajte u svojoj omiljenoj kombinaciji uz minimalan trud!
Testo je neizostavan deo naše kuhinje i osnovni element mnogih omiljenih jela – od hleba i pica, do kroasana i kiflica. Iako ga svakodnevno koristimo, mnogi ne znaju koliko je zanimljiva njegova istorija, hemija, pa čak i njegove razne namene u različitim kulturama. Evo nekoliko zanimljivosti koje će vam pomoći da sagledate testo iz potpuno drugačije perspektive.
1. Testo je staro koliko i civilizacija
Veruje se da je testo nastalo pre više od 10.000 godina, kada su drevni narodi počeli uzgajati žitarice i od njih praviti brašno. Prvi oblici testa bili su jednostavni – mešavina vode i brašna koja se pekla na kamenju zagrejanom na vatri. Vremenom su ljudi otkrili kvašenje testa pomoću prirodnih kvasaca, što je bio prelomni trenutak u stvaranju mekanog hleba i peciva kakve danas poznajemo.
2. Kvasac kao čudo prirode
Kvasac, ključni sastojak mnogih vrsta testa, zapravo je mikroskopska gljivica koja pretvara šećere u ugljen-dioksid. Taj proces, poznat kao fermentacija, odgovoran je za rast i vazdušastu teksturu testa. Zanimljivo je da se kvasac koristio još u Starom Egiptu, gde su ljudi slučajno otkrili da ostavljeno testo postaje mekše i prozračnije.
3. “Ludo testo” – praktično i revolucionarno
Jedan od najpraktičnijih recepata za testo danas je “ludo testo”. Njegova posebnost leži u tome što može ostati sveže do sedam dana kada se čuva u frižideru. Ovo je prava revolucija za domaćice, jer omogućava brzo pravljenje peciva bez potrebe za ponovnim mešenjem i čekanjem da testo nadođe. Uz samo malo kreativnosti, ludo testo možete koristiti za sve – od slanih kiflica do slatkih rolnica.
4. Testo i kultura hrane
Različite kulture imaju svoje specifične recepte za testo. Italijani su poznati po pici i fokači, Francuzi po kroasanima i bagetima, dok Turci obožavaju tanko razvijeno testo za baklavu ili burek. U Aziji se testo koristi za pravljenje rezanaca i parenih punjenih loptica poput baozi. Bez obzira na geografsku lokaciju, testo je osnova mnogih tradicionalnih jela širom sveta.
5. Nauka iza savršenog testa
Da bi testo bilo savršeno, ključna je ravnoteža između sastojaka i tehnike mešenja. Gluten, protein prisutan u brašnu, razvija se tokom mešenja i daje testu elastičnost. Previše mešenja može učiniti testo tvrdim, dok premalo mešenja može rezultirati time da se testo ne digne kako treba. Održavanje prave temperature i vlage takođe je presudno – pretoplo može ubiti kvasac, dok hladno usporava proces dizanja.
6. Testo kao umetnost
Testo nije samo hrana, već i materijal za umetničko izražavanje. U mnogim kulturama postoji tradicija pravljenja ukrasnih pogača i skulptura od testa, koje se često koriste za posebne prilike kao što su venčanja i praznici. Ovi oblici su često prava remek-dela, a umetnici koriste jednostavne sastojke poput brašna, vode i soli da stvore impresivne dekoracije.
7. Tajne elastičnosti testa
Mnogi ljudi se pitaju kako testo uspeva da bude elastično i da se ne kida tokom razvlačenja. Odgovor je u glutenu – kada se brašno pomeša s vodom, formira se mreža proteina koja testu daje snagu i savitljivost. Dodavanje kiselih sastojaka poput jogurta ili sirćeta može dodatno poboljšati elastičnost i učiniti testo pogodnim za tanko razvijanje.
8. Ekološki aspekt testa
Testo, posebno ono koje pravimo kod kuće, ima značajan ekološki potencijal. Njegovom pripremom možete smanjiti upotrebu industrijski obrađenih proizvoda, kao što su kupovni hleb i peciva. Domaće testo ne sadrži aditive i konzervanse, što ga čini zdravijim i boljim za okolinu.
Zaključak
Testo nije samo jednostavna kombinacija brašna, vode i kvasca – to je rezultat hiljadugodišnje tradicije, nauke i kulture. Bilo da pravite pogaču, kiflice ili pizzu, testo ostaje simbol kreativnosti i gostoprimstva, povezujući ljude širom sveta kroz zajedničku ljubav prema hrani.
