Jelena Tomašević, supruga bivšeg košarkaša Dejana Tomaševića, već godinama vodi tešku, ali inspirativnu borbu sa autoimunom bolešću – lupusom. Iako je ova bolest iscrpljujuća i nepredvidiva, ona nije dozvolila da je slomi. Uz ogromnu podršku supruga i porodice, Jelena je pronašla snagu da nastavi dalje, pružajući primer hrabrosti i ljubavi.
Neočekivana dijagnoza
Prvi simptomi bolesti pojavili su se mesec dana nakon njenog četvrtog porođaja – oticanje prstiju bilo je alarm koji je pokrenuo potragu za odgovorima. U tom periodu, Jelena i Dejan su živeli u Španiji, gde su lekari potvrdili dijagnozu – lupus. “Tada sam prvi put saznala da postoji oboljenje pod tim imenom”, priseća se Jelena.
Njihova životna priča ih je potom odvela u Grčku, gde je Dejan nastavio sportsku karijeru, a Jelena je potražila drugo mišljenje. Nažalost, dijagnoza je bila ista – lupus je bio deo njenog života.
Podrška porodice kao ključ snage
Suprug Dejan bio je njen oslonac u najtežim trenucima. “Doktor mi je objasnio da, iako imam samo 36 godina, moje telo ima 75”, otkriva Jelena, prisećajući se trenutka kada je saznala da lupus nije jedina bolest sa kojom se suočava – dijagnostikovan joj je i reumatoidni artritis.
Uprkos jakim bolovima i iscrpljenosti, Jelena nikada nije dozvolila da bolest utiče na njenu porodicu. “Ako je imala probleme, nikada se nije žalila”, rekao je Dejan. I dok su temperature i upale bile česta pojava, ona je i dalje brinula o svom novorođenčetu, dojila ga, presvlačila i pružala mu ljubav.
Fizička i emocionalna borba
Lupus je doneo brojne izazove, kako fizičke, tako i emotivne. “Ponekad mi otekne deo ruke, bude užasno zategnuto i crveno, ne mogu da je pomerim”, priča Jelena, objašnjavajući kako najjednostavniji zadaci – umivanje, oblačenje, briga o deci – postaju gotovo nemogući. “Tada više ne boli telo, tada boli duša.”
Iako bolest nije izlečiva, ljubav i podrška porodice postale su njen lek. “Dejan i ja smo napravili fantastičnu konekciju. Povezani smo u jednu čistu ljubav”, kaže Jelena, naglašavajući koliko joj je važno što kraj sebe ima osobu koja je bezuslovno podržava.
Nepredvidiva budućnost, ali ne i predaja
Lupus je promenio mnoge njihove planove, uključujući i želju za još jednom bebom. “Nikada nismo planirali da imamo samo jedno dete… ali bolest me je sprečila da Dejanu rodim još jedno dete, iako je želeo peto”, priznaje Jelena.
Ponekad je obuzmu strah i pitanja o budućnosti. “Šta ako ne budem tu kada Manja bude imala svadbu? Kada Matija krene u školu?” – misli koje je povremeno preplave, donoseći sa sobom tugu i neizvesnost.
Ali onda dođe zagrljaj, ljubav, podrška. “Tada kažeš sebi: ‘Ma, možeš ti to. Imaš sa kim i imaš zbog koga’”, zaključuje Jelena, dok svojim primerom pokazuje da hrabrost i ljubav pobeđuju čak i u najtežim životnim bitkama.
