Veliku pažnju javnosti izazvao je glumac Sergej Trifunović kada je na društvenim mrežama podelio fotografiju sa jednom monahinjom. Ubrzo se saznalo da je reč o bivšoj glumici Aleksandri Saški Guberinić, koju su mnogi pamtili kao izuzetno talentovanu mladu umetnicu.
Trifunović je otkrio da je poznaje još iz vremena amaterskog pozorišta, da je upisala FDU i da se tada isticala ogromnim darom za glumu. Danas ona nosi ime mati Lukija i igumanija je manastira u Crnoj Gori, u svojoj rodnoj kući. Iako Sergej nije želeo da otkriva više detalja o njenom sadašnjem životu, jasno je da je reč o posebnoj i nadahnutoj priči.
Poznati koji su se povukli u monaštvo 🙏
Sudbina Aleksandre Guberinić nije usamljena. Tokom poslednjih decenija više poznatih ličnosti iz Srbije odlučilo je da svoj život posveti duhovnom putu. Njihove priče govore o dubokoj unutrašnjoj promeni i traganju za smislom.
Jedan od njih je Rastko Lupulović, mnogima poznat kao Milanče iz serije Otvorena vrata. Smatran je jednim od najvećih talenata svoje generacije – glumio je u filmovima Biće bolje i Paket aranžman, a bio je i izuzetno zapažen u pozorištu. Vodio je tipičan umetnički život buntovnika, sve dok ga susret sa pravoslavljem nije potpuno preobrazio. Godine 1996. dobio je prestižnu nagradu „Zoran Radmilović“, a iste te godine odlučio da se zamonaši. Isticao je da mu je vera donela mir, sklad i ljubav kakvu dotad nije pronašao.
Još jedna značajna priča je ona Veselinke Zastavniković, bivše supruge predsednika Borisa Tadića. Rođena u Osijeku, obrazovana i uspešna, radila je kao novinarka i u Ministarstvu vera. Ipak, njen životni put vodio je ka manastiru. U Peći je kao iskušenica provela gotovo pet godina, a 2008. postala je monahinja Irina. Svoje monaško ime dobila je od patrijarha Pavla, koji joj je bio duhovni oslonac. Tokom iskušeništva retko je govorila o svom svetovnom životu, odlučna da se potpuno posveti veri.
Od hroničara beogradskog podzemlja do monaha ✍️
Na isti put krenuo je i Aleksandar Knežević, poznat kao jedan od autora dokumentarca Vidimo se u čitulji. Bio je novinar i književnik, istraživao kriminal devedesetih i napisao knjigu o toj temi. Međutim, život okružen nasiljem i medijskim pritiscima probudio je u njemu želju za povlačenjem. Pronašao je mir u manastiru Studenica, a kasnije se zamonašio na Hilandaru kao monah Romilo. Godinama je učio i istraživao, čak doktorirao u Oksfordu, a govorio je da mu je crkva pružila upravo ono što mu je nedostajalo – smirenost i unutrašnji sklad.
Od rokenrola do Ostroga 🎹
Posebno zanimljiv je put Arsenija Jovanovića. Poticao je iz imućne porodice, završio stomatologiju, ali je bio deo beogradskog umetničkog i muzičkog kruga, blizak članovima EKV-a. Živeo je boemskim životom, dok ga smrt prijatelja, slikara Dušana Geržića Gere, nije duboko potresla. U potrazi za smislom napustio je Beograd, godinama obilazio manastire i proveo pet godina u potpunoj samoći na planini. Svoja iskustva pretočio je u knjigu Bog i rokenrol, a danas je monah u manastiru Ostrog, gde i dalje živi posvećen veri.
Zajednička nit svih priča 🌿
Bez obzira na to iz kakvog su sveta potekli – glume, muzike, politike ili novinarstva – svi ovi ljudi su pronašli mir u monaštvu. Njihove odluke možda su delovale iznenađujuće, ali svedoče o istoj težnji: potrazi za smislom, mirom i unutrašnjom slobodom.
Njihove priče podsećaju da duhovnost nudi ono što slava i svetovni uspesi često ne mogu – sklad, ljubav i istinsku snagu za život.