Bilo je to jedno sasvim obično veče, dok sam lenjo pregledavao poruke na telefonu. I tada je stigla – poruka s nepoznatog broja: „Stigla sam, čekam te kod starog mosta. Ne kasni.“ Nisam znao ko je, niti kome je poruka namenjena, ali nešto u toj rečenici bilo je čudno privlačno. Odlučio sam da odgovorim…., onako iz radoznalosti: „Mislim da imate pogrešan broj. Ko je to?“
Očekivao sam izvinjenje, možda objašnjenje, ali umesto toga, dobio sam neočekivan odgovor: „Ne pravi se lud. Ako nisi ozbiljan, ovo je kraj.“ I tada je radoznalost nadvladala razum. Osećao sam da ova greška krije nešto više, pa sam odgovorio: „Tu sam, dolazim.“
Obukao sam jaknu i otišao do starog mosta u mom gradu. Bilo je to mesto gde gotovo niko ne zalazi noću, skriveno senkama i prošlošću. Srce mi je ubrzano kucalo dok sam prilazio, pitajući se šta radim ovde i zašto mi se čini kao da ulazim u priču iz filma. Na mostu je stajala žena, okrenuta leđima. Njena figura bila je obasjana bledim svetlom ulične lampe.
„Kasniš,“ rekla je bez okretanja. Glas joj je bio smiren, ali pomalo oštar. Prišao sam bliže i rekao: „Mislim da imate pogrešnog čoveka.“ Tada se okrenula, i prvi put ugledao sam njeno lice – lice koje je delovalo istovremeno poznato i potpuno strano. Oči su joj zatreperile od iznenađenja, a onda se na njenom licu pojavio osmeh.
„Tako znači,“ rekla je. „Nisi on, ali si ipak došao. Znaš li koliko ljudi bi to uradilo?“
Nisam znao šta da odgovorim. Taj trenutak bio je toliko neobičan, toliko van svakodnevnice. Ispostavilo se da je čekala nekoga ko je očigledno odlučio da se ne pojavi. Umesto toga, sudbina je poslala mene. Satima smo razgovarali na tom mostu, kao da smo stari prijatelji. Nisam saznao previše o njenom životu – delovalo je kao da nosi neku tajnu, ali nisam pritiskao.
Otišla je pre nego što sam stigao da je pitam za broj. Rekla je samo: „Neke priče su lepe zato što nemaju kraj.“ I nestala u noći.
Danas često prolazim tim mostom, nadajući se da ću je ponovo sresti. Svaki put se setim tog susreta i pitam se – da li je bila stvarna, ili samo deo priče koju mi je sudbina ispričala te noći?
BONUS TEKST:Psi,naši ljubimci
Psi su jedni od najvernijih i najomiljenijih kućnih ljubimaca širom sveta. Njihova istorija kao čovekovih saputnika seže unazad hiljadama godina, kada su se prvi vukovi pripitomili i počeli da žive uz ljude. Psi su se od tada razvili u više od 340 priznatih rasa, prilagođavajući se različitim potrebama i željama ljudi – od lova i čuvanja stada do društva i terapije.
Jedna od najfascinantnijih osobina pasa je njihova sposobnost da razumeju ljudske emocije. Psi su izuzetno osetljivi na naš ton glasa, izraze lica i telesni jezik, što ih čini neverovatno empatičnim. Mnogi vlasnici pasa tvrde da njihovi ljubimci mogu osetiti kada su tužni ili uznemireni i često pokušavaju da pruže utehu. Ova emocionalna povezanost jedan je od glavnih razloga zašto psi nisu samo ljubimci, već i pravi članovi porodice.
Psi imaju neverovatan njuh – čak 10.000 do 100.000 puta bolji 0d ljudskog. Njihov nos može da otkrije mirise koje mi nikada ne bismo primetili. Ova sposobnost koristi se u različite svrhe, poput pronalaženja nestalih osoba, otkrivanja narkotika, pa čak i u medicini – psi mogu da nanjuše određene vrste raka ili padove nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom. Njihov njuh je prava naučna misterija koja nas neprestano fascinira.
Iako psi važe za aktivne životinje, njihova potreba za fizičkom aktivnošću varira u zavisnosti od rase. Dok su pasmine poput sibirskog haskija i border kolija poznate po visokom nivou energije i potrebi za stalnim aktivnostima, rase poput francuskog buldoga ili mopsa su zadovoljnije mirnijim tempom života. Bez obzira na rasu, šetnje i igra ključni su za održavanje njihovog zdravlja i sreće.
Psi su takođe izuzetno inteligentni i mogu da nauče preko 100 komandi i reči, u zavisnosti od toga koliko im vremena i truda posvetimo. Neke rase, poput pudlica i nemačkih ovčara, poznate su po svojoj izuzetnoj inteligenciji i lakoći obuke. Međutim, psi su takođe individue – čak i unutar iste rase, neki psi mogu biti znatiželjniji, dok su drugi opušteniji.
Osim što su izvor sreće, psi imaju i naučno dokazano pozitivan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje ljudi. Redovno provođenje vremena s psima smanjuje nivo stresa, snižava krvni pritisak i čak povećava nivo hormona sreće, oksitocina. Psi su idealni saputnici koji nam ne donose samo radost, već i brojne zdravstvene benefite – što ih čini savršenim društvom za ljude svih uzrasta.