Porodični odnosi često dolaze na iskušenje kada se postavi pitanje imovine i nasledstva. Iako mnogi roditelji žele da podele ono što su stekli tokom života na način koji smatraju ispravnim, nije retkost da se članovi porodice osećaju zapostavljeno ili nepravedno tretirano. Naša priča je primer toga.
Moja supruga i ja imamo dva sina, oba oženjena i samostalna. Stariji sin i snaja doneli su odluku da ne žele decu, što smo bez pogovora prihvatili. Mlađi sin, s druge strane, ima četvoro dece, i supruga i ja smo, kad god je potrebno, tu da pomognemo u brizi o unucima. Pomažemo koliko možemo, ali se ne mešamo u njihove odluke i način života.
Međutim, problem je nastao kada smo doneli odluku da vikendicu na Zlatiboru, koju smo supruga i ja sagradili od temelja, poklonimo snaji koja nam je podarila unučiće. Odluka nije doneta impulsivno – smatramo da će vikendica biti od velike koristi našim unucima, a u ugovoru smo precizirali da se ne može prodati dok najmlađe dete ne napuni 26 godina, čime smo osigurali da će služiti njihovim potrebama dok ne odrastu.
Stariji sin i snaja su se pobunili, smatrajući da im po pravu pripada polovina te imovine. Iako razumemo njihovu reakciju, supruga i ja čvrsto stojimo iza svoje odluke. Vikendicu smo sami izgradili, mi smo je kupili i smatramo da imamo puno pravo da odlučimo kome će pripasti.
Pitanje nasledstva često izaziva nesuglasice, posebno kada postoji razlika u životnim putevima dece. Da li roditelji treba da raspodele imovinu ravnomerno, bez obzira na okolnosti, ili je u redu uzeti u obzir različite potrebe? Mi smo odlučili prema sopstvenim principima, ali se sada suočavamo sa negodovanjem.
Šta vi mislite – da li roditelji imaju apsolutno pravo da odluče kome će ostaviti svoju imovinu, ili bi trebali da razmišljaju o jednakosti među decom, čak i kada su njihove potrebe potpuno različite?
Bonus: Kako bezbedno koristiti grejalice tokom zime?
Dok temperature padaju, grejalice postaju neizostavan deo svakodnevnog života. Međutim, njihovom nepravilnom upotrebom dolazi do povećanog rizika od požara. Statistika pokazuje da su grejalice drugi najčešći uzrok požara u domaćinstvima, uglavnom zbog nepravilnog rukovanja i korišćenja neodgovarajućih produžnih kablova.
Kako biste sprečili nesreće, imajte na umu sledeće savete:
- Nikada ne ostavljajte grejalicu uključenu bez nadzora.
- Ne spavajte dok grejalica radi.
- Postavite grejalicu najmanje jedan metar udaljenu od zapaljivih materijala (nameštaj, zavese, odeća, ćebad).
- Koristite isključivo odgovarajuće utičnice, a ne produžne kablove koji nisu prilagođeni velikoj snazi uređaja.
- Sprečite gubitak toplote u domu jednostavnim rešenjima kao što su trake za prozore i vrata, folija za prozore ili zaštite od promaje.
Sigurnost u domu treba da bude prioritet, posebno tokom zimskih meseci. Pravilnom upotrebom grejalica možete uštedeti energiju i sačuvati dom bezbednim.
Bez obzira na to da li se bavimo porodičnim nesuglasicama ili pitanjem sigurnosti u domu, jedno je sigurno – važno je donositi promišljene i odgovorne odluke.
