Više od tri decenije, Gordana je živela u Švedskoj – zemlji koja joj je postala drugi dom nakon što je zbog političkih i socijalnih previranja morala da napusti rodni Balkan. Početak u novoj sredini bio je sve samo ne lak. Nepoznat jezik, drugačija kultura i osećaj da negde pripada tek treba da stekne – ali Gordana je oduvek bila borac.
Zahvaljujući svom obrazovanju i predanom radu, brzo je pronašla svoje mesto. Počela je kao medicinska sestra, a njen trud i posvećenost ubrzo su je doveli do pozicije više medicinske sestre. Karijera joj je cvetala, a s njom i finansijska stabilnost. Ipak, njen život nije se svodio samo na posao.
Umetnost je bila njena tajna ljubav. Oduvek je volela da crta i slika, a s vremenom je počela da izrađuje portrete po narudžbini. To nije bio samo hobi – bio je to način da izrazi sebe, oslobodi se stresa i dodatno zaradi. Osećaj zadovoljstva kada bi ljudi sa oduševljenjem reagovali na njene radove bio je neprocenjiv.
Ali ono što je Gordanu zaista činilo srećnom bila je porodica. Iako nije imala decu, bliska veza sa sestrinim sinom bila je neprocenjiva. Bio je njen ponos, njen oslonac i neko kome je uvek želela da pruži najbolje. Zato, kada je čula da se ženi, znala je da želi da ga iznenadi nečim zaista posebnim.
Poklon koji se nije mogao zaboraviti
Nije želela da mladencima pokloni nešto uobičajeno. Želela je nešto što će ih obradovati, što će pamtiti celog života. Nakon pažljivog razmišljanja, došla je do savršene ideje – vaučer od 7.000 evra za luksuzno putovanje po njihovom izboru! U njenim očima, to je bio poklon snova – prilika da mladi bračni par otputuje gde god poželi i stvori uspomene za ceo život.
Kada je napokon došao veliki dan, atmosfera na venčanju bila je prelepa – veselje, smeh, radost na svakom koraku. Mladenci su primali poklone, a Gordana je s osmehom prišla i predala im omotnicu sa vaučerom. Očekivala je oduševljenje, ali umesto toga – zbunjeni pogledi.
Sestra i zet su se pogledali. Mladenci su nešto tiho šaputali među sobom. Konačno, sestrin sin je nesigurno upitao:
“Teta, jesi li sigurna u ovo?”
Gordana je zbunjeno pogledala u omotnicu. U sledećem trenutku shvatila je svoju grešku – umesto vaučera za luksuzno putovanje, slučajno je stavila kupon za popust iz švedske prodavnice u kojoj redovno kupuje!
Nekoliko sekundi vladala je neprijatna tišina. A onda – smeh. Glasni, iskreni, zarazni smeh koji je ispunio čitavu salu. Svi su se zabavljali na račun ove simpatične zabune, a Gordana je kroz suze od smeha pokušavala da objasni šta se dogodilo.
Neprocenjiva uspomena
Naravno, kasnije je poslala pravi poklon, ali ovaj nespretni incident postao je jedna od onih priča koje se prepričavaju godinama. Na svakom porodičnom okupljanju, neko bi se setio i kroz osmeh rekao:
“Gordana, jesi li sigurna da si ovaj put ponela pravi poklon?”
Taj trenutak, koji je mogao biti neugodan, pretvorio se u nešto posebno – u priču koja će zauvek ostati deo porodične tradicije. Jer ponekad, ono što se čini kao greška postane upravo ono što daje čar najlepšim životnim trenucima.
