U trenucima kada je tijelo posustajalo, Masimo nije stajao. Pevao je do poslednjeg daha. I ne bilo gde – već pred hiljadama ljudi, na koncertu svog života, u zagrebačkoj Areni. Taj trenutak nije bio samo oproštaj – bio je to trijumf umetnosti, dostojanstva i ljubavi prema muzici.
Veliki umetnici ne odlaze tiho
Masimo Savić nije bio samo muzičar – bio je emocija. Njegov glas je bio glas duše, a njegova umetnost ogledalo autentičnosti. Njegova borba sa bolešću, koju je krio sve do poslednjih dana, pokazala je svetu koliko snage, dostojanstva i vere može stati u jednog čoveka.
Iako je rak pluća otkriven svega dva meseca pre njegove smrti, Masimo nije dozvolio da bolest definiše njegove dane. Pevao je, stvarao, živeo muziku – jer za njega muzika nije bila profesija. Bila je smisao. Njegov život.
Koncert za večnost: “To je moj životni koncert”
U decembru 2022. godine, Masimo je održao svoj poslednji koncert. Nije tražio sažaljenje. Nije odustajao. Iako teško bolestan, sa drenom u plućima i lekarskim timom u bekstejdžu, izašao je pred publiku. Na pitanje lekara zašto rizikuje, odgovorio je jednostavno:
„To je moj životni koncert.“
To nije bio običan nastup. To je bio čin umetničke hrabrosti. Dok mu je telo gubilo snagu, njegov glas je nosio snagu hiljada – publike, emocija, i večnosti.
Pevao je kao da zna: ovo je kraj
Novinar Roman Bolković, njegov prijatelj, svedočio je Masimovim poslednjim danima. Na društvenim mrežama podelio je priču koja otkriva svu veličinu tog trenutka. Masimo je bio svestan – to nije bio samo koncert. Bio je to završni akord jedne muzičke epohe.
Rekao je lekaru:
„S vama ili bez vas – ja ću taj koncert održati.“
I održao ga je. Pevao nije zbog slave, već zbog mira. Da bi ostao veran sebi. Da bi se oprostio kroz pesmu.
Bolest koja ne može da dotakne duh
Rak pluća, bolest koja tiho napreduje i kasno pokazuje simptome, uzeo je Masimovo telo – ali njegov duh, glas i poruku nije mogao da dodirne. Ostao je borac. Ostao je umetnik. Do poslednjeg daha.
Zauvek prisutan kroz pesmu
Masimov glas danas odzvanja sa radija, iz kola, iz kafića. Svaki put kada čujemo njegove stihove, on je ponovo tu – prisutan, iako odsutan. Glas bez tela. Emocija pretočena u muziku.
To je moć pravog umetnika – da ne umire.
Poslednja želja – dostojanstven oproštaj
Masimo je želeo da ode kao što je živeo – sa stilom i mirom. Njegova poslednja želja bila je da bude kremiran. I ta želja mu je ispunjena.
Zaveštanje umetnosti i ljudskosti
U vremenu koje često ceni površnost, Masimo nas je podsetio šta znači biti istinski umetnik – i istinski čovek. Njegov život nas uči kako da volimo, kako da pevamo, i možda najvažnije – kako da živimo do kraja.
Neki ljudi odu tiho. Masimo nije. On i dalje peva.
