Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je upozorenje na veoma visoke temperature koje će tokom ove sedmice zahvatiti veći dio Srbije. U Beogradu se danas očekuje i do 39 stepeni Celzijusa, a građani već uveliko traže način da se zaštite od nesnosne vrućine.
Kako podnosimo toplotu i šta možemo da učinimo da se sačuvamo, provjeravali smo u beogradskoj Hitnoj pomoći.
108 intervencija u jednoj noći
Prema riječima doktorke Ivane Stefanović iz Hitne pomoći, tokom prethodne noći zabilježeno je 108 intervencija. Iako broj na prvi pogled ne djeluje alarmantno, težina intervencija govori da situacija nije bila ni malo bezazlena.
„Ako se ljudi budu ponašali razumno, mogu izbjeći veće zdravstvene probleme“, poručuje doktorka Stefanović.
Ko je najugroženiji?
Najveći rizik od vrućine imaju osobe sa kardiovaskularnim bolestima. Ipak, kako dodaje, tokom noći su najčešće pozive upućivali pacijenti koji boluju od malignih oboljenja.
„Zbog toga što različita tkiva različito reaguju na visoke temperature – dolazi do bolova i dodatnih tegoba. Kod hroničnih bolesnika, sve se na kraju reflektuje na srce“, objašnjava doktorka.
Naglašava da bi svi koji imaju problema sa srcem, disajnim putevima ili bilo kojim hroničnim oboljenjem, trebalo da izbjegavaju izlaske tokom najtoplijeg dijela dana. Poželjno je boraviti u rashlađenim prostorijama, ne naprezati se i odlagati fizičke aktivnosti poput čišćenja ili kupovine za kasnije sate.
Vlaga dodatno otežava disanje
Pacijenti koji pate od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća posebno teško podnose kombinaciju visokih temperatura i velike vlažnosti vazduha. Zbog toga je za njih dodatno važno da izbjegavaju boravak napolju tokom dana i da redovno uzimaju propisanu terapiju.
Voda nije uvijek dovoljna
Kada je riječ o hidrataciji, doktorka preporučuje da uz sebe uvek imate tečnost – ne nužno samo vodu. „Nekima voda ne prija u velikim količinama. Dobro je da pijete prirodne napitke poput limunade, zaslađene medom ili šećerom, jer srcu trebaju prosti šećeri – posebno kada je pod naporom. Naravno, ovo se odnosi na one kojima zdravstveno stanje to dozvoljava“, kaže ona.
Za osobe s niskim pritiskom korisno je da uz sebe imaju nešto slano – poput pereca ili krekerâ.
Oprez za djecu i starije osobe
Odeća treba biti lagana, svijetla i prozračna. Djeca obavezno treba da nose kapice, a boravak na suncu u periodu od 11 do 17 sati treba maksimalno izbjegavati.
Doktorka posebno apeluje na starije osobe koje žive same, često u stanovima pod pločom i bez klime.
„Stariji ljudi često ne žele da uključe klima uređaje, ali kao ljekar vam mogu reći – klime su nas spasile mnogih smrti u periodima ekstremnih vrućina. Statistika to jasno pokazuje. Nije idealno rješenje, ali je važno da srce tokom noći ima priliku da se odmori, a ne da radi pojačano dok pokušavate da spavate na 30 stepeni“, istakla je.
Ključ je u razumnom ponašanju
U periodima toplotnih talasa, najvažnije je ponašati se odgovorno i prilagoditi svakodnevne aktivnosti vremenskim uslovima. Odlazak kod ljekara, šetnje i kupovine najbolje je planirati u ranim jutarnjim časovima ili kasnije uveče. Rashladni uređaji, hidratacija i boravak u hladu nisu luksuz – već neophodnost.
Zdravlje je na prvom mjestu, a uz malo pažnje možemo izbjeći ozbiljne posledice koje ekstremne vrućine mogu izazvati..
