Priča o Dimitriju Božnikovu, ruskom vojniku koji je gotovo dve decenije živeo izolovan u planinama sa devet japanskih zarobljenica, fascinira i šokira javnost širom Rusije, Kine i Japana. Ova priča, koja na momente zvuči kao siže nekog mračnog romana, i danas izaziva brojna pitanja – kako je moguće da je grupa ljudi toliko dugo ostala skrivena od sveta? I kako su, u surovim uslovima planinskog života, uspeli da prežive i podignu čak 73 dece?
Početak: Ratni haos i sudbina zarobljenika
Nakon završetka Drugog svetskog rata i kapitulacije Japana 1945. godine, Sovjetski Savez preuzeo je oko 600.000 japanskih ratnih zarobljenika, koji su raspoređeni za rad na obnovi zemlje. Među njima su bile i žene, a zbog nedostatka vojske, zarobljenici su često transportovani u malim grupama.
Jedna takva grupa pala je u ruke Dimitrija Božnikova, vojnika zaduženog za prevoz devet mladih Japanki. Putovanje kroz negostoljubive predele Sovjetskog Saveza prekinula je strašna snežna oluja, a nesrećan splet okolnosti ostavio je Božnikova samog sa ženama i zalihama hrane. Njegovi saborci su nastradali ili otišli po pomoć, koja nikada nije stigla.
Suočeni sa surovom zimom i nesigurnom sudbinom, odlučili su da krenu u nepoznato, tragajući za civilizacijom. Umesto toga, našli su se u visokim planinama, gde će provesti narednih 19 godina.
Život u izolaciji: Od preživljavanja do harema
Prvobitna ideja bila je da ostanu u planinama do proleća, ali kako su meseci prolazili, Božnikov je shvatio da mu povratak u civilizaciju može doneti ozbiljne posledice – mogao bi biti proglašen dezerterom. Sa druge strane, Japankama je pretilo surovo zarobljeništvo i prisilan rad.
Tako su svi prihvatili sudbinu i počeli da grade život u divljini. Naučili su kako da love, gaje povrće i preživljavaju u teškim uslovima. Vremenom, Božnikov je postao jedini muškarac među devet žena, a uskoro su se pojavila i prva deca.
Kako su godine prolazile, njegov “status” u zajednici se menjao – od vođe i zaštitnika, do čoveka koji je, prema sopstvenom priznanju, “uživao u životu u haremu”. Međutim, žene nisu želele da budu samo njegove “saputnice”, već su zahtevale da i on doprinosi zajednici. Tako je Božnikov bio primoran da radi i učestvuje u svakodnevnim poslovima.
Bunt i bekstvo: Kraj “idile”
Kako su deca rasla, kontrola nad grupom postajala je sve teža. Žene su postepeno preuzele glavnu reč u logoru, a Božnikov je shvatio da više ne drži moć u svojim rukama.
Kada je zajednica brojala 73 dece, Dimitrij je doneo odluku – pobegao je u prvo selo na koje je naišao. Tu je pronašao policijsku stanicu, prijavio svoje zarobljenice i otkrio postojanje tajnog naselja.
Ubrzo nakon toga, japanske žene i njihova deca deportovani su u Japan, dok je Božnikov uhapšen i osuđen na 12 godina zatvora zbog više krivičnih dela, uključujući seksualne zločine.
Misterija koja ostaje
Iako je ova priča ušla u istorijske i novinske arhive, mnoga pitanja i dalje ostaju bez odgovora:
-
Kako su žene uspele da prežive porođaje bez medicinske pomoći?
-
Kako je moguće da nijedna ekspedicija, lovci ili pastiri nisu naišli na njih tokom 19 godina?
-
Da li je priča preuveličana ili čak potpuno izmišljena?
Bez obzira na tačnost svih detalja, priča o Dimitriju Božnikovu ostaje jedna od najmračnijih i najbizarnijih legendi posleratne istorije.
