U aprilu 2025. godine, nakon sedam godina, Til (21) koji je nestao iz svog doma u Nemačkoj, konačno se vratio svojoj porodici. Njegov nestanak 2017. godine postao je priča koja je šokirala mnoge i izazvala globalnu pažnju. Sa samo 15 godina, Til je odlučio da napusti svoj dom u potrazi za begom od svog života. Pakujući samo osnovne stvari – nekoliko komada odeće, novčanik sa 300 evra i svoju omiljenu konzolu, Plej Stejšn, otišao je, ostavljajući sve iza sebe. Iako je bio predmet opsežnog traganja, Til je godinama bio potpuno van vida, a policija, uprkos svim naporima, nije uspela da ga pronađe. Tek sada, sedam godina kasnije, Til je odlučio da stupi u kontakt sa roditeljima i konačno se vrati kući.
Uzroci njegovog nestanka: Vršnjačko nasilje i emotivna patnja
Kada je Til objašnjavao razloge svog nestanka, jasno je ukazao na to da je bio žrtva vršnjačkog nasilja tokom školovanja. Najveći udarci bili su uvrede na račun njegove telesne težine, zbog kojih je osećao duboku bespomoćnost i depresiju. „Jedino što sam želeo bilo je da nestanem, da budem nevidljiv“, rekao je Til, opisujući emocionalnu patnju koju je proživljavao. Osećao je da mu je jedini izlaz bio da pobegne iz škole i života koji mu je bio neprijatan.
Zbog toga je odlučio da ne kaže ništa svojim roditeljima ni braći. U septembru 2017. godine, otišao je u Lingen, mali grad u Donjoj Saksoniji, verujući da će tamo pronaći utočište kod prijatelja kojeg je upoznao putem interneta. Međutim, ubrzo je shvatio da ni ova opcija nije donela rešenje, jer je naišao na nezainteresovanost, čak i od strane Kancelarije za mlade. Bez ikakve podrške, odlučio je da ide dalje.
Život na ulici: Preživljavanje u svetu bez sigurnosti
Nakon što je napustio Lingen, Til je nastavio svoje putovanje prema Dizeldorfu, gde je neko vreme spavao na železničkim stanicama i ulicama. Iako je bio u bespomoćnom stanju, ubrzo je upoznao druge beskućnike, s kojima je formirao prijateljstva. Zajedno su pokušavali da prežive, nastanjujući napuštene hale u industrijskoj zoni. „Nas troje smo delili sve što smo imali, bili smo kao porodica. Nikada nismo želeli da pravimo probleme ili upadnemo u kriminal“, ispričao je Til o periodu kada su se oslanjali jedan na drugog, boreći se za opstanak.
Kako bi obezbedio sredstva, Til je saznao za mogućnost posla u Berlinu i odlučio da se preseli. Iako je radio, nikada nije bio prijavljen, što je značilo da je svakodnevno živeo u strahu od otkrića. Život u anonimnosti, bez zdravstvenog osiguranja, dodao je još jedan sloj nesigurnosti i stresa.
Medijska pažnja i početak procesa povratka kući
U junu 2022. godine, mediji su izvestili o Tilovom nestanku, a ponuda za nagradu od 5.000 evra za informacije o njegovom boravištu postala je globalna tema. Iako je pažnja medija bila uznemirujuća, ona je polako izazvala želju kod Tila da se vrati kući. Shvatajući da je vreme za pomirenje, odlučio je da se javi roditeljima. U aprilu 2025. godine, poslao je poruku svom ocu sa pozajmljenog telefona, obavestivši ga da nije imao loše namere i da nije želeo da povredi nikog. Njegovi roditelji, uprkos svemu, bili su presrećni što su ponovo bili zajedno sa svojim sinom, prihvatajući ga sa otvorenim srcem i bez osude.
Ponovni susret: Nadoknađivanje vremena i emocionalno isceljenje
Nakon povratka, Til se posvetio svojoj porodici, prepoznajući koliko je važno nadoknaditi vreme provedeno daleko od njih. Pomoć u svakodnevnim obavezama, posebno oko radova u šupi, postala je njegov način da pokaže koliko mu znači ponovni susret sa roditeljima. „Sada sam ovde, uživam u miru i tišini. Osećam da sam pronašao svoju sigurnost i da više nisam sam“, rekao je Til o svom procesu oporavka i ponovnog povezivanja sa porodicom.
Zaključak: Poruka nade i važnost socijalne podrške
Priča o Tilovom nestanku i povratku kući pruža duboko emotivno razumevanje problema vršnjačkog nasilja, gubitka i preživljavanja. Ona ističe duboke rane koje tinejdžeri mogu nositi, kao i izazove s kojima se suočavaju u pokušaju da se izbore sa sopstvenim demonima. Tilov povratak je dokaz snage porodice, koja pruža ljubav, podršku i razumevanje, čak i nakon traumatičnih trenutaka. Ova priča je takođe inspiracija za sve koji se osećaju napušteno ili nesigurno: čak i u najtežim trenucima, postoji mogućnost ponovnog pronalaženja puta ka domu, ljubavi i sigurnosti.
