Priča Vivijen i Jezekilja iz Nigerije je priča o roditeljstvu, ljubavi, hrabrosti, ali i borbi protiv predrasuda i neznanja. Nakon što su godinama sanjali o tome da postanu roditelji, njihovi snovi su se konačno ostvarili dolaskom njihovog prvorođenog sina, Zejna. Iako su očekivali radost i sreću, ništa ih nije moglo pripremiti za izazove i nesporazume koji su usledili nakon njegovog rođenja. Ova priča nije samo o tome kako su postali roditelji; ona je o borbi za prihvatanje, razumevanje i ljubav.
Iznenađenje pri rođenju: Albinizam
Kada je Zejn došao na svet, roditelji su odmah primetili njegov neuobičajeni izgled – svetlu kožu i riđu kosu, što je bilo u potpunoj suprotnosti sa tamnijim tonovima kože njegovih roditelja. Ovaj fizički izgled izazvao je niz negativnih reakcija, predrasuda i optužbi od strane njihove porodice i šire zajednice. Umesto da su svi obradovani rođenjem bebe, mnogi su počeli da šire glasine, postavljajući pitanja o tome da li je Vivijen bila verna svom mužu, a neki su čak sugerisali da Jezekilj uradi DNK test.
Nepravedna osuda i podrška porodice
Iako su se suočavali sa osudama i negativnim komentarima, Vivijen i Jezekilj su ostali snažni. Jezekilj, unatoč sumnjama koje su izazvali drugi, nije sumnjao u svoju ženu. “Nikada nisam sumnjao u moju ženu”, rekao je, ističući svoju odlučnost da veruje u svoj brak i ljubav. Nakon nekoliko dana, lekari su sproveli ispitivanja i otkrili da Zejn ima albinizam, genetsko stanje koje uzrokuje odsustvo pigmenta u koži, kosi i očima. Nažalost, albinizam je još uvek često pogrešno shvaćen i stigmatizovan, posebno u društvima koja nisu dovoljno edukovana o ovom stanju.
Edukovanje društva i promjena stavova
Vivijen i Jezekilj nisu dozvolili da ih predrasude obeshrabre. Oboje su odlučili da šire razumevanje o albinizmu i educiraju ljude. Vivijen je otvorila naloge na društvenim mrežama kako bi podelila priču svog sina i podstakla dijalog. Znala je da će se suočiti s negativnim komentarima, ali je verovala da je važno menjati stavove i širiti svest. “Decu sa albinizmom ne gledaju kao normalnu”, kaže Jezekilj, naglašavajući da diskriminacija ne pogađa samo ljude sa albinizmom u Nigeriji, već i širom sveta. Vivijen i Jezekilj su odlučni da svom sinu, kao i svim drugim decama sa albinizmom, omoguće odrastanje u društvu koje ih razume i prihvata.
Zaštita i ljubav prema Zejnu
Sa svim emocionalnim i socijalnim izazovima, Vivijen i Jezekilj se trude da svom sinu obezbede najbolju moguću zaštitu. Zbog albinizma, Zejnova koža je veoma osetljiva na sunčevu svetlost, što zahteva posebnu pažnju i zaštitu. Vivijen svakodnevno maže Zejnovu kožu kremama sa visokim zaštitnim faktorom kako bi ga zaštitila od opekotina i drugih oštećenja. Takođe, Zejn ima problema sa vidom, jer su oči ljudi sa albinizmom često osetljive na svetlost i mogu imati poteškoće s oštrinom vida na daljinu. Zbog toga, Vivijen i Jezekilj preduzimaju sve potrebne mere kako bi mu obezbedili bolju zaštitu i olakšali mu svakodnevni život.
Ljubav koja prevazilazi sve
Kao znak solidarnosti i ljubavi prema svom sinu, Vivijen je odlučila da ofarba svoju kosu u istu boju kao Zejn – riđu. Ova gesta, iako može delovati mala, ima duboko emotivno značenje. To je bio njen način da pokaže Zejnu da je potpuno uz njega, da ga voli i da su, kao porodica, zajedno u svim izazovima. Za Vivijen, to je bilo mnogo više od fizičkog izgleda – to je bila poruka ljubavi i podrške svom sinu.
Zaključak: Borba za ljubav i razumevanje
Priča Vivijen i Jezekilja je priča o ljubavi, snazi i hrabrosti. Iako su se suočavali sa ozbiljnim optužbama, društvenim osudama i netačnim zaključcima, njihova borba je postala simbol borbe protiv diskriminacije i predrasuda. Njihov životni put ne samo da je borba za prihvatanje njihovog sina Zejna, već i za prihvatanje svih ljudi sa albinizmom. Vivijen i Jezekilj su svojim delovanjem pokazali da ljubav prema porodici i posvećenost obrazovanju mogu promeniti svet na bolje. Njihov primer podseća nas da prihvatimo razlike i slavimo život u njegovoj punoj različitosti.
