BONUS TEKST:
Vanilija: Čudesna aroma iz tropskih krajeva
Vanilija je jedan od najpoznatijih, najskupljih i najvoljenijih začina na svijetu, ali malo ko zna koliko je zapravo neobična i fascinantna biljka. Iako je danas gotovo sinonim za „obično“ u govoru (kao u izrazu „vanilla“ za nešto jednostavno), vanilija je sve samo ne obična.
Porijeklom iz Meksika, vanilija potiče od vrste orhideje — Vanilla planifolia. To je jedina vrsta orhideje koja se koristi u prehrambene svrhe. U prirodi, ovu biljku oprašuje posebna vrsta pčele — melipona — koja postoji samo u Meksiku i delovima Srednje Amerike. Kada su kolonizatori preneli vaniliju u druge tropske krajeve, shvatili su da bez te specifične pčele biljka ne može da daje mahune. Rješenje je bilo ručno oprašivanje, što se i danas koristi u gotovo svim plantažama vanilije, posebno na Madagaskaru, koji je danas njen najveći proizvođač.
Vanilija se uzgaja s velikim trudom i pažnjom. Proces traje više godina: od sadnje, preko ručnog oprašivanja, do berbe nezrelih mahuna koje se potom fermentišu i suše danima, ponekad i nedeljama. Tokom ovog procesa razvija se njen karakterističan miris i ukus. Zbog tog dugog i složenog procesa proizvodnje, vanilija je drugi najskuplji začin na svijetu, odmah posle šafrana.
Najvažniji hemijski spoj zaslužan za njen miris je vanilin, ali prirodna vanilija sadrži još preko 200 različitih aromatičnih jedinjenja, što joj daje dubinu koju sintetička vanilija ne može da reprodukuje u potpunosti. Upravo zbog toga, mnogi profesionalni kuvari i poslastičari insistiraju na korišćenju prave vanilije, iako je skupa.
Vanilija se ne koristi samo u kulinarstvu. Njena aroma često se nalazi u parfemima, kozmetici, pa čak i u industriji duvana. Zanimljivo je da miris vanilije ima umirujuće dejstvo na ljude — istraživanja su pokazala da može pomoći u smanjenju stresa, tjeskobe i napetosti. U aromaterapiji se koristi upravo zbog tog efekta.
Postoji i nekoliko različitih vrsta vanilije, zavisno od regije u kojoj se uzgaja. Bourbon vanilija, koja se uzgaja na Madagaskaru i u Indijskom okeanu, najčešće se koristi u prehrambenoj industriji. Tahitijska vanilija ima cvjetniji i blaži ukus, dok meksička vanilija zadržava dublju, zemljaniju notu — najbližu onoj originalnoj, iz davnina.
U Aztečkom carstvu vanilija je imala gotovo svet status. Koristila se za aromatizaciju čokolade i u religijskim ritualima. Bila je toliko cijenjena da se koristila i kao valuta. Kada su je Evropljani prvi put probali u 16. veku, brzo je postala omiljeni luksuzni začin među kraljevima i plemstvom.
Danas, iako je često zamjenjujemo jeftinijom, sintetičkom verzijom, prava vanilija ostaje dragocenost — mirisna, elegantna i pomalo misteriozna. Njena popularnost ne jenjava vekovima, i s pravom nosi titulu kraljice začina.
