Oženio čovjek oba sina. Nakon nekog vremena pitaju ga prijatelji koja mu je snajka bolja. On kaže:
– Ova od mlađeg sina.
– Zašto ti je ona bolja?
– Pa, kad ovu od starijeg sina nešto zamolim ona kaže:
-‘matori, jedi govna’
a kad ovu od mlađeg zamolim ona kaže:…
-‘matori, ne jedi govna'…
BONUS TEKST :
Čuvarkuća (Sempervivum tectorum), poznata i kao “večna biljka”, “živi zid” ili “domarica”, je sukulentna biljka koju ljudi na Balkanu vekovima gaje na krovovima, prozorima i dvorištima – ne samo zbog njene otpornosti i dekorativnosti, već i zbog njene simbolike i lekovitih svojstava. Sam naziv čuvarkuća dolazi iz narodnog verovanja da “čuva kuću” od zla, groma, uroka i bolesti.
Ova biljka potiče iz planinskih područja Evrope i Azije, ali se zahvaljujući svojoj prilagodljivosti rasprostranila po celom svetu. Spada u porodicu tustika (Crassulaceae), i bliska je rođaka aloe vere. Ima rozetaste listove koji su mesnati, prekriveni voštanom prevlakom, često sa ljubičastim ili crvenkastim rubovima. Može da preživi ekstremne vremenske uslove, od jakih mrazeva do velikih suša – što objašnjava naziv Sempervivum, što na latinskom znači “uvek živ”.
U narodu, čuvarkuća je simbol zaštite, dugovečnosti i otpornosti. U prošlosti se sadila na krovovima kuća da bi se sprečilo udaranje groma – verovalo se da biljka odvodi lošu energiju i donosi mir i sigurnost domu. I danas mnogi ljudi sade čuvarkuću u saksijama blizu ulaza ili na prozoru “za svaki slučaj”.
Međutim, ova biljka nije korisna samo u simboličnom smislu – ima i vrlo konkretna lekovita svojstva. Listovi sadrže sluz, tanine, flavonoide i organske kiseline koje deluju protivupalno, antibakterijski i umirujuće.
Najčešće se koristi:
🌿 Za kožu – sok iz listova se nanosi direktno na opekotine, posekotine, ubode insekata, herpes, bradavice i akne.
🌿 Za uši – narodna medicina preporučuje da se nekoliko kapi soka od čuvarkuće kapne u uho kod upala i bolova.
🌿 Za želudac – čaj ili sirup od listova koristi se kod problema s varenjem, čišćenjem organizma i jačanjem imuniteta.
🌿 Protiv kurjih očiju i žuljeva – redovnim stavljanjem lista na obolelo mesto, koža omekšava i lakše se uklanja zadebljanje.
Za unutrašnju upotrebu, čuvarkuću je najbolje kombinovati s medom – npr. iseckani listovi pomešani sa medom koriste se kao sirup za imunitet i protiv upala.
Zanimljivo je da čuvarkuća retko cveta – kad to učini, razvija visoko stablo s cvetovima koji su najčešće roze ili crvenkasti. Nakon cvetanja, matična biljka obično odumre, ali oko nje izrastu brojni “mladi” – pa se biljka lako razmnožava i širi.
Zahvaljujući svojoj jednostavnosti, lepoti i moći da preživi u skoro svim uslovima, čuvarkuća je idealna biljka za početnike, ali i simbol izdržljivosti, povezanosti sa prirodom i domaće mudrosti. U vremenu kada tražimo ravnotežu i zdravlje, možda je vreme da se ponovo okrenemo ovakvim skromnim, ali moćnim biljkama koje vekovima žive uz nas. 🌿🏡