Jelena Radosavljević iz Srbije i Šahab Ranđabar iz Irana nikada nisu mogli da zamisle da će svoju životnu ljubav pronaći u osobi druge vere i nacionalnosti. Ipak, sudbina je imala drugačiji plan. Nakon jednog neobičnog susreta među njima se rodila posebna energija. Nisu žurili – prijateljstvo je bilo na prvom mestu, a o emocijama su dugo ćutali. Tek kada su shvatili da više ne mogu da ignorišu ono što osećaju, 2018. godine započela je njihova ljubavna priča.
Neočekivano upoznavanje – zaslužna tetka 😊
Jelena je po zanimanju profesor persijskog jezika i književnosti. Predaje srpski jezik iranskim studentima, ali i persijski našim ljudima. Prvi put je u Iran otputovala pre deset godina kao stipendista jednog tamošnjeg fakulteta, gde je studirala persijski jezik.
Po povratku u Srbiju počela je da drži časove srpskog jezika Irancima koji studiraju kod nas. Upravo tada dogodio se zanimljiv susret koji je promenio njen život.
Tokom studija upoznala je Iranku koja je u Srbiji studirala stomatologiju. Dogovorile su se da jedna drugoj pomažu – Jelena je nju učila srpski, dok je ona Jeleni držala časove persijskog. Jednog dana spomenula je da ima rođaka kojeg bi Jelena mogla da upozna. Taj rođak bio je Šahab, čovek koji će kasnije postati njen suprug.
Prijateljstvo koje je preraslo u ljubav 💞
Na pitanje da li je to bila ljubav na prvi pogled, Šahab kaže da se sve razvijalo polako.
U početku su se jednostavno družili i upoznavali. Međutim, kako je vreme prolazilo, između njih su se rodile emocije. Od 2018. godine postali su nerazdvojni i zajedno su krenuli da grade zajednički život.
Život u Iranu – zanimljivo iskustvo 🌍
Jelena kaže da joj je život u Iranu veoma interesantan. Pošto je već ranije studirala tamo, mnoge stvari su joj bile poznate, ali su je neke kulturološke razlike ipak iznenadile.
Na primer, u mnogim domovima umesto klasičnih kreveta koriste se debeli pamučni dušeci na kojima svi spavaju. Takođe, mnogo se sedi na podu i pije čaj, što je za nju u početku bio pravi kulturološki šok, jer se u Srbiji mnogo više pije kafa.
Posebno je oduševljena iranskom kuhinjom, bogatom začinima i aromatičnim biljkama, kao i čuvenim persijskim tepisima koji krase gotovo svaki dom.
Zanimljivo joj je i to što između srpskog i persijskog jezika postoji mnogo sličnih reči, poput: sirće, kafa, šećer, čarape, baklava, ćilim, kašika, ćufta i ćevap.
Velike porodice i drugačiji običaji 👨👩👧👦
Jedna od stvari koja joj je u početku bila neobična jeste bliskost među članovima porodice. Iranci su veoma društveni i imaju velike porodice, pa su kuće često pune rođaka i gostiju.
Za nekoga ko voli mir i samoću to ponekad može biti naporno, ali sa druge strane uvek postoji neko ko će pomoći ili pružiti podršku.
Šahaba je, s druge strane, u Srbiji najviše iznenadilo to koliko su žene samostalne, aktivne i poslovno angažovane.
Gde su odlučili da žive 🏡
Iako često putuju u Iran, Jelena i Šahab su zajednički odlučili da njihov dom bude u Srbiji. On radi kao pilot, pa je često na putu, ali Jelena i njihov sin neretko putuju zajedno s njim, naročito kada ide u Iran.
Pošto Jelena većinu časova drži onlajn, može da radi iz gotovo bilo kog dela sveta.
Venčanje bez glamura 📄
Njihovo venčanje nije bilo spektakularno, već prilično administrativno zahtevno. Brak sa stranim državljaninom zahteva mnogo dokumenata i potvrda, poput dokaza da osoba nije već u braku u drugoj zemlji.
Venčali su se u Novom Sadu, uz dva svedoka i prevodioca. Kako Jelena kroz osmeh kaže – bilo je više papirologije nego glamura.
Ipak, slavlje je kasnije organizovano u Iranu, gde je porodica insistirala da se proslavi brak i dolazak deteta.
Kruna njihove ljubavi 👶
Pre nekoliko meseci dobili su sina koji je postao najveća radost njihove porodice. Dečak je podjednako voljen i u srpskoj i u iranskoj porodici.
Roditelji od samog početka žele da ga nauče oba jezika – i srpski i persijski – kako bi odrastao povezan sa obe kulture.
Marama kao znak poštovanja
Jelena objašnjava da u Iranu žene na javnim mestima moraju da nose maramu, što ona poštuje kao zakon zemlje u kojoj boravi.
Ističe da u svakodnevnom životu nema osećaj velikih ograničenja – slobodno se kreće, radi, vozi, odlazi u biblioteku, druži se i stvara sadržaj za društvene mreže.
Uz podršku supruga i ljubav dve porodice, njihova priča pokazuje da razlike u veri, kulturi i jeziku nisu prepreka kada se dvoje ljudi zaista razumeju i poštuju. ❤️