Gubitak voljene osobe ostavlja prazninu koju je nemoguće ispuniti. Kada je moja supruga iznenada preminula u 27. godini, svet mi se srušio. Ostao sam sam sa našim četvorogodišnjim sinom, suočen sa svakodnevnim izazovima roditeljstva dok sam istovremeno nosio teret neizmerne tuge.
Borio sam se da nastavim dalje. Svaki dan je bio ispunjen uspomenama, neizgovorenim rečima i pitanjima na koja nikada neću dobiti odgovor. Ali jedno nisam mogao da pustim – njen telefon. Stajao je pored mog kreveta, ugašen, ali nikada obrisan. Čuvao sam ga kao deo nje, kao most između prošlosti i sadašnjosti.
Poruka Iz Tame
Sinoć se dogodilo nešto što ni u najluđim snovima nisam mogao da zamislim. Dok sam sedeo u tišini, pokušavajući da pronađem utehu u knjizi, čuo sam zvuk koji mi je zaledio krv u žilama. Bio je to zvuk notifikacije – sa njenog telefona.
Podigao sam pogled, uveren da mi se priviđa. Telefon je bio isključen mesecima. Ruke su mi se tresle dok sam ga uzimao i gledao ekran. A onda sam video poruku.
“Biću kući za 20 minuta.”
Srce mi je preskočilo. Osećaj ledenog straha obavio me je poput guste magle. Pokušavao sam da pronađem racionalno objašnjenje. Možda je neko drugi dobio njen broj? Možda je neka greška u sistemu? Ali nije bilo vremena za razmišljanje, jer je ubrzo stigla još jedna poruka – ona koja mi je ledila krv u venama.
“Nedostaje mi moj sin. Ne mogu prestati misliti na njega. Neću više čekati. Večeras moramo finalizirati plan kako da ga uzmemo iz kuće njegovog oca!”
Strah Koji Se Ne Može Objasniti
Pročitao sam rečenicu nekoliko puta, nadajući se da mi mozak igra trikove. Ali reči su bile tu, nepogrešivo jasne i zastrašujuće. Osetio sam jezu kako se spušta niz kičmu. Ko je poslao ovu poruku? I šta to znači?
U tom trenutku, svi moji pokušaji da sačuvam prisebnost su propali. Bio sam uveren da je neka greška u pitanju, ali deo mene nije mogao da ignoriše zastrašujuću mogućnost – da li je moguće da je ona još uvek ovde, na neki način?
Pogledao sam na sat. 20 minuta. Srce mi je ubrzano kucalo dok sam zurio u vrata, pitajući se da li će se otvoriti. Da li me moj um vara, ili će nešto potpuno neobjašnjivo večeras promeniti moj život?
Šta Se Zaista Dogodilo?
Dok čekam da sat otkuca, dok mi um prolazi kroz stotine scenarija, ne mogu da se ne zapitam – šta ako nije greška? Šta ako postoji nešto što još ne razumem?
Jedno je sigurno – noćas neću spavati. I možda nikada neću dobiti odgovore koje tražim.
